1 Samuel 30
1 Давид трећег дана стиже са својим људима у Сиклаг, али Амаличани су били напали јужне крајеве и Сиклаг. Опколили су и огњем спалили Сиклаг.
2 Они су заробили жене и све који су били, мале и велике. Нису никог убили него их повели својим путем.
3 Кад Давид дође са својим људима у град и, гле, град је био спаљен, а жене њихове, синови њихови и кћери њихове заробљене.
4 Тада Давид и његови људи гласно плакаху све док више нису могли.
5 Обе жене Давидове биле су заробљене, Ахиноама из Језраела и Авигеја са Кармила, жена Навалова.
6 Давид је био у великој невољи јер су људи говорили да га каменују. Сав народ је био ојађен, свако због синова својих и кћери својих. Тада се Давид ослони на Господа, Бога свога.
7 Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелеховом: „Донеси ми оплећак.” Авијатар донесе оплећак Давиду.
8 Тада Давид упита Господа говорећи: „Да ли да потерам ону чету и да ли ћу је стићи?” Он му одговори: „Потерај, стићи ћеш и ослободићеш заробљене.”
9 Давид пође са шест стотина људи који су били с њим и дођоше до потока Восора и неки уморни застадоше.
10 Давид са четири стотине људи настави потеру, а двеста људи који се уморише остадоше јер нису могли да пређу поток Восор.
11 Тада у пољу нађоше неког Египћанина. Доведоше га Давиду и дадоше му хлеб да поједе и воду да пије.
12 Дадоше му и груду смокава и два сува грозда. Он поједе и опорави се јер три дана и три ноћи није ништа јео ни пио.
13 Тада га Давид упита: „Чији си ти и одакле си?” Младић одговори: „Ја сам Египћанин, слуга једног Амаличанина. Господар мој ме је оставио пре три дана јер сам се разболео.
14 Напали смо јужне крајеве херетејске, Јуде и југ Халева. Сиклаг смо спалили огњем.”
15 Давид га упита: „Хоћеш ли да ме одведеш до те чете?” Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати у руке мом господару, па ћу те одвести до те чете.”
16 Он их одведе и, гле, ови су се били раширили по целом крају. Јели су, пили и славили због великог плена који су задобили из земље филистејске и земље јудејске.
17 Давид их је тукао од јутра до вечери следећег дана. Нико не утече осим четири стотине младића који узјахаше камиле и побегоше.
18 Тако Давид избави све што су Амаличани били отели и избави обе своје жене.
19 Ништа нису изгубили ни мало ни велико, ни синове ни кћери. Све што су били отели Давид је вратио.
20 Давид узе све овце и говеда и потераше их вичући: „Ово је плен Давидов!”
21 Кад Давид дође до оних двеста људи који су били изнурени, па нису могли да иду с Давидом и које остави на потоку Восару, они пођоше у сусрет Давиду и људима који су били с њим. Давид приђе тим људима и поздрави их.
22 Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом и рекоше: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо задобили. Сваки нека узме жену своју и децу своју, па нека иду.”
23 Међутим, Давид рече: „Браћо моја, не чините тако са оним што нам је Господ дао. Он нас је чувао и дао нам у руке разбојничку чету која нас је напала.
24 Ко ће се сложити с вама? Него, нека је исти део ономе који иде у бој као и ономе који остане код пртљага. Нека поделе једнако.”
25 Тако остаде од тог дана па за убудуће. То постаде закон и уредба у Израиљу до данас.
26 Кад Давид дође у Сиклаг, посла део плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, и рече: „Ево вам дар од плена непријатеља Господњих!”
27 Онима у Ветиљу, онима у Рамоту на југу, онима у Јатиру,
28 онима у Ароиру, онима у Сифмоту, онима у Естемоји,
29 онима у Рахалу и онима у градовима јерамеилским, онима у градовима кенејским,
30 онима у Орми, онима у Хор-Асану, онима у Атаху,
31 онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.