1 Samuel 25
1 Потом умре Самуило. Сабра се сав Израиљ да га ожали. Сахранише га у кући његовој у Рами. Давид устаде и сиђе у пустињу Фаран.
2 У Маону је живео човек који је имао своје имање на Кармилу. Био је врло богат човек. Имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Тада је био у Кармилу и стризао је своје овце.
3 Човек се звао Навал, а његова жена Авигеја. Жена је била разумна и лепа, а човек груб и зао. Био је из рода Халевовог.
4 Чу Давид у пустињи да Навал стриже овце.
5 Давид посла десет момака. Давид рече својим момцима: „Идите на Кармил, пођите Навалу и поздравите га од мене.
6 Кажите му овако: ‘Нека је мир теби и дому твом и нека је мир свему што имаш.
7 Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су били код нас. Никакву неправду им нисмо учинили, нити им је нешто нестало док су били на Кармилу.
8 Питај слуге своје и они ће ти рећи. Зато нека ови момци нађу милост код тебе јер дођосмо у дан радости. Подај слугама својим и Давиду, сину своме, што ти се нађе при руци.’”
9 Давидови момци дођоше, казаше Навалу све те речи у име Давидово и причекаше.
10 Тада Навал одговори Давидовим људима: „Ко је тај Давид? Ко је син Јесејев? Данас има много слугу који беже од својих господара.
11 Зар да узмем хлеб свој, воду и стоку своју коју сам поклао за људе који стрижу, па да дам људима за које не знам одакле су?”
12 Давидови момци се вратише својим путем. Када су дошли, казаше му све ове речи.
13 Тада Давид рече својим људима: „Припашите сваки свој мач!” Они припасаше сваки свој мач, а и Давид припаса свој мач. За Давидом пође око четири стотине људи, а двеста оста код пртљага.
14 Међутим, Авигеји, жени Наваловој, рече један момак између слугу говорећи: „Ево, Давид је послао из пустиње гласнике да поздраве нашег господара, а он их отера.
15 Ти су људи били веома добри према нама. Ништа нам нису наудили и ништа нам није нестало док смо били са њима у пољу.
16 Били су нам као род, ноћу и дању, све време док смо били с њима чувајући овце.
17 Сад размисли и види шта ћеш да радиш јер ће се сигурно несрећа сручити на нашег господара и на сав дом његов. Он је тежак човек, коме ништа не може да се каже.”
18 Тада Авигеја брзо узе двеста хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава и све то натовари на магарце.
19 Она рече својим слугама: „Идите испред мене, а ја ћу за вама.” Своме мужу Навалу не рече ништа.
20 Док је силазила с горског превоја јашући на магарцу, Давид је са својим људима ишао према њој, тако да се она сусрела с њима.
21 Давид је мислио: „Узалуд сам чувао у пустињи све што је имао. Ништа му није нестало од целог имања, а сада ми враћа зло за добро.
22 То нека учини Бог непријатељима Давидовим и нека још дода ако му од свега што има оставим до зоре ишта мушко!”
23 Кад Авигеја угледа Давида, брзо сјаха с магарца, баци се пред Давидом ничице и поклони се до земље.
24 Она му паде пред ноге и рече: „Господару мој! Преузимам на себе кривицу. Молим те да проговори слушкиња твоја теби. Саслушај речи слушкиње своје.
25 Нека господар мој не гледа тог тешког човека, Навала, јер он је то што му је и име. Навал (лудак) му је име и зато је безуман. Ја, слушкиња твоја, нисам видела момке господара свога које си послао.
26 Сада, господару мој, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ те је сачувао да не пролијеш крв и да се не светиш руком својом. Нека сада прођу као Навал сви непријатељи твоји, који смерају зло господару моме.
27 Овај дар који је донела слушкиња твоја господару свом нека се преда момцима који свуда прате господара мога.
28 Опрости слушкињи својој кривицу њену. Господ ће сигурно учврстити дом господару мом. Господар мој води ратове Господње. Никакво зло се није нашло на теби целог живота твог.
29 Чак и да устане човек да те прогони и да ти ради о глави, душа господара мога биће сачувана у скровишту живих код Господа, Бога твога, а душе непријатеља твојих избациће као из праћке.
30 Кад Господ учини господару моме свако добро које ти је обећао и постави те за вођу Израиљу,
31 онда неће бити немира ни прекора у срцу господара мога да је пролио крв низашта и да се лично осветио господар мој. Кад Господ учини добро господару мом, сети се слушкиње своје.”
32 Тада Давид рече Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те данас посла мени у сусрет.
33 Нека је благословена мудрост твоја и нека си ти благословена зато што си ме одговорила данас да не пролијем крв и да се не осветим самовољно.
34 Нека је жив Господ, Бог Израиљев, који ме је сачувао да не учиним зло, да ми ниси брзо изашла у сусрет, не би ништа мушко остало Навалу до зоре.”
35 Тада Давид прими из њене руке то што му је донела и рече јој: „Врати се с миром кући својој. Чуо сам твоје речи и послушао сам те.”
36 Кад се Авигеја вратила Навалу, гле, гозба је била у кући, права царска гозба. Навал је био весео и веома пијан. Зато му она ништа не рече до јутра.
37 Ујутру, кад се Навал отрезнио, исприча му жена шта се догодило. Њему обамре срце у телу и оста одузет.
38 После десетак дана Господ удари Навала те умре.
39 Кад је Давид чуо да је умро Навал, рече: „Нека је благословен Господ који ме је осветио за понижење од Навала и који сачува слугу свога од зла. Господ је Навалову злоћу свалио на његову главу.” Потом Давид поручи Авигеји да ће је узети за жену.
40 Давидове слуге дођоше Авигеји на Кармил и рекоше јој: „Давид нас је послао к теби, узео би те за жену.”
41 Тада она устаде, поклони се до земље и рече: „Ево слушкиње твоје да служи и да пере ноге слугама господара свога.”
42 Потом уста брзо Авигеја и седе на магарца. Пет њених слушкиња пође с њом. Она оде за посланицима Давидовим и поста му жена.
43 Давид узе и Ахиноаму из Језраела и обе су му биле жене.
44 Саул је ћерку своју Михалу, жену Давидову, дао Фалтију, сину Лаисовом из Галима.