1 Samuel 24
1 Давид оде одатле и смести се у брдским склоништима Енгадија.
2 Кад се Саул вратио после прогањања Филистејаца, рекоше му говорећи: „Ено Давида у пустињи Енгади.”
3 Тада Саул узе три хиљаде људи изабраних из свег Израиља и пође да тражи Давида и његове људе источно од Стена дивокоза.
4 Он дође до овчијих торова украј пута где је била пећина и уђе по потреби. Давид и његови људи били су у дну пећине.
5 Тада рекоше Давиду људи његови: „Ево дана за који ти Господ рече: ‘Ево, предајем ти непријатеља твога у руке да учиниш с њим шта ти је воља.’” Давид устаде и полако одсече крај Сауловог огртача.
6 После тога се покаја Давид што је одсекао крај Сауловог огртача.
7 Зато рече: „Далеко било да тако нешто учиним господару своме, помазанику Господњем, да дигнем руку на њега!”
8 Тада Давид прекори своје људе и не даде им да устану на Саула. Саул изађе из пећине и пође својим путем.
9 Давид устаде, изађе из пећине и повика за Саулом говорећи: „Царе, господару мој!” Саул се обазре, а Давид паде ничице на земљу и поклони му се.
10 Тада Давид рече Саулу: „Зашто слушаш речи људи који ти кажу: ‘Ево, Давид ти смишља зло.’
11 Ево, данас си видео својим очима да те је Господ у пећини у моје руке био предао. Рекли су ми да те убијем, али сам те поштедео. Рекао сам: ‘Нећу дићи руке своје на господара свога, јер је помазаник Господњи.’
12 Оче мој! Види крај свога огртача у руци мојој. Одсекао сам крај огртача твога, а тебе нисам убио. Види и схвати да у рукама мојим нема ни зла ни издаје. Нисам ти згрешио, а ти вребаш да ми живот узмеш.
13 Господ нека суди између мене и тебе и нека ми се Господ освети због тебе, али се рука моја неће подићи на тебе.
14 Стара изрека каже: ‘Из злога излази зло.’ Рука моја се неће подићи на тебе.
15 За ким је изашао цар Израиљев? Кога прогониш? Мртвог пса, буву једну!
16 Господ нека буде судија, нека он пресуди између мене и тебе. Нека погледа и води расправу моју, нека ми додели правду и нека ме избави из руке твоје.”
17 Кад Давид изговори ове речи Саулу, одговори Саул: „Је ли то твој глас, сине Давиде?” Саул узвикну и гласно заплака.
18 Потом рече Давиду: „Исправнији си од мене, јер си ти мени учинио добро, а ја теби зло.
19 Данас си ми показао доброту своју према мени. Господ ме је био предао у руке твоје, а ти ме ниси убио.
20 Кад човек нађе непријатеља свога, да ли га пушта да оде својим путем? Нека те Господ награди за ово што си ми данас учинио!
21 Ево, сад знам сигурно да ћеш постати цар и да ће на теби почивати царство Израиљево.
22 Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити потомке моје после мене и да нећеш искоренити име моје из дома оца мога.”
23 Тада се Давид закле Саулу. Потом се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше у горска скровишта.