1 Samuel 22
1 Потом Давид отиде оданде и склони се у Одоламску пећину. Кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше тамо к њему.
2 Приђоше му и сви невољници, сви задужени и сви незадовољници и он им постаде вођа. С њим је било око четири стотине људи.
3 Одатле отиде Давид у Миспу у Моаву и рече цару моавском: „Допусти да се мој отац и моја мати склоне код вас док не видим шта ће Бог учинити са мном.”
4 Он их доведе пред цара моавског и остадоше код њега све док је Давид био у скровишту.
5 Међутим, пророк Гад рече Давиду: „Немој да останеш у скровишту. Иди и уђи у земљу Јудину.” Тада Давид оде и дође у шуму Арет.
6 Саул сазнаде да су се појавили Давид и његови људи. У то време Саул је био у Гаваји, на узвишици под тамариском, са копљем у руци. Око њега су стајале све његове слуге.
7 Тада рече Саул слугама својим који су стајали пред њим: „Чујте синови Венијаминови! Да ли ће свима вама син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити над хиљадом и над стотином?
8 Ви сте се сви заверили против мене. Нема никога да ми јави да је син мој склопио савез са сином Јесејевим. Нико од вас се није сажалио на мене да ми јави да је син мој подбунио слугу мога против мене да ме вреба, као што је сада?”
9 Тада одговори Доик Идумејац, који је стајао са слугама Сауловим, и рече: „Ја сам видео сина Јесејевог кад је дошао у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом.
10 Овај упита Господа за њега и даде му храну. Даде му и мач Филистејца Голијата.”
11 Саул тада посла да доведу свештеника Ахимелеха, сина Ахитововог, сву његову родбину и свештенике који су били у Нову. Они дођоше пред цара.
12 Тада Саул рече: „Слушај, сине Ахитовов!” Овај одговори: „Ево ме, господару мој.”
13 Саул га упита: „Зашто сте се заверили против мене ти и син Јесејев? Дао си му хлеб и мач и питао си Бога за њега да устане и да ме вреба као што је сада?”
14 Ахимелех одговори цару и рече: „Ко је између свих слугу твојих тако поуздан као Давид? Он је царев зет, заповедник твоје телесне страже и поштован је у кући твојој.
15 Зар сам онда први пут питао Бога за њега? Нипошто! Нека цар не окривљује слугу свога и његову породицу јер слуга твој ништа није знао.”
16 Међутим, цар рече: „Погинућеш, Ахимелеше! Ти и сва породица твоја.”
17 Тада цар рече слугама који су стајали око њега: „Пођите и погубите свештенике Господње! Руке њихове су с Давидом. Знали су да је побегао, а нису ми јавили!” Међутим, слуге цареве не хтедоше да подигну руке своје на свештенике Господње да их убију.
18 Тада цар рече Доику: „Приђи и смакни свештенике!” Доик Идумејац приступи свештеницима и погуби их. Тога дана побио је осамдесет пет људи који су носили оплећак ланени.
19 Такође, и Нов, свештенички град, стави под оштрицу мача: људе и жене, децу и одојчад, говеда, магарце и овце.
20 Избавио се само један син Ахимелехов, сина Ахитовог, који се звао Авијатар, и он приђе Давиду.
21 Авијатар саопшти Давиду да је Саул побио свештенике Господње.
22 Тада рече Давид Авијатару: „Знао сам оног дана кад је тамо био Доик Идумејац да ће он јавити то Саулу. Ја сам крив за све душе твоје породице.
23 Остани код мене, не бој се. Ко буде тражио моју главу, тражиће и твоју. Код мене си сигуран.”