1 Samuel 20
1 Давид побеже из Најота крај Раме, дође Јонатану и рече му: „Шта сам учинио? Каква је моја кривица и шта сам згрешио оцу твоме да тражи моју главу?”
2 Он му одговори: „Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево, мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да то мени не каже. Зашто би то тајио од мене? Ништа од тога!”
3 Давид се закле и рече: „Отац твој зна добро да сам стекао твоју наклоност па мисли: ‘Не треба да зна Јонатан да се не би ражалостио.’ Нека је жив Господ и ти нека си жив, само је корак између мене и смрти.”
4 Тада Јонатан рече Давиду: „Шта год пожелиш, учинићу.”
5 Давид рече Јонатану: „Ево, сутра је Младина, када морам да седим уз цара да једем. Пусти ме да се сакријем у пољу, до треће вечери.
6 Ако твој отац примети да ме нема, ти му кажи: ‘Давид ме је много молио да га пустим у његов град Витлејем. Тамо је годишња жртва целе његове породице.’
7 Ако он каже: ‘Добро’, онда ће слуга твој бити миран. Ако се он разгневи, знај да је зло наумио.
8 Учини милост слуги твоме кад си савез Господњи склопио. Ако је кривица на мени, убиј ме ти. Зашто би ме водио оцу своме?”
9 Јонатан одговори: „Сачувај Боже! Ако сазнам да је отац мој наумио да ти учини зло, јавићу ти.”
10 Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако отац твој науми зло?”
11 Тада Јонатан рече Давиду: „Хајде да изађемо у поље.” Обојица изађоше у поље.
12 Онда рече Јонатан: „Господе, Боже Израиљев! Испитаћу оца свога сутра или прекосутра. Ако буде добро по Давида а ја не пошаљем да те обавестим,
13 Господ нека учини то и дода Јонатану. Ако отац мој буде наумио зло, јавићу ти. Онда иди с миром и Господ нека је с тобом као што је био са оцем мојим.
14 Ти ми указуј милост Господњу док сам жив, да не погинем.
15 Немој да ускратиш милост своју дому моме заувек, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са лица земље.
16 Нека се Јонатан спријатељи са домом Давидовим и нека Господ тражи Давида из руку непријатеља.”
17 Јонатан се још једном закле Давиду јер га је волео као своју душу.
18 Потом му рече Јонатан: „Сутра је млад месец. Приметиће твоје празно место.
19 Прекосутра ће закључити да те нема. Тада дођи на место где си се онда сакрио и седи код камена Езила.
20 Ја ћу одапети три стреле крај њега као да гађам мету.
21 Онда ћу послати момка и рећи ћу му: ‘Иди, тражи стреле!’ Ако кажем момку: ‘Ено, стреле су ближе овамо, узми их’, тада дођи јер си миран, нема опасности, тако жив био Господ.
22 Ако кажем момку: ‘Ено, стреле су даље од тебе’, онда иди јер те Господ шаље.
23 За ово што смо говорили ја и ти, Господ нека буде сведок мени и теби довека.”
24 Потом се Давид сакри у пољу. Кад дође Младина, цар седе да једе.
25 Цар седе на своје место, до зида, Јонатан наспрам њега, а Авенир до Саула. Давидово место остаде празно.
26 Саул не рече ништа тог дана, јер помисли: „Нешто му се десило па је нечист, није се очистио.”
27 Сутрадан, другог дана Младине, опет је било празно место Давидово. Тада Саул рече сину своме Јонатану: „Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?”
28 Јонатан одговори Саулу: „Молио ме је много Давид да оде у Витлејем.
29 Рекао ми је: ‘Пусти ме јер имамо породичну жртву у граду, позвао ме је брат мој. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да посетим браћу.’ Зато није за царским столом.”
30 Тада гневно плану Саул на Јонатана и рече му: „Зли и непослушни сине! Зар ја не знам да си се повезао са сином Јесејевим, на срамоту своју и на срамоту голотиње мајке своје?
31 Док год буде жив на земљи син Јесејев, нећеш се утврдити ни ти, ни царство твоје. Зато сада пошаљи по њега, доведи га к мени. Он је мртав човек.”
32 Јонатан одговори оцу своме Саулу и рече: „Зашто да се погуби? Шта је учинио?”
33 Тада Саул баци копље на њега да га прободе. Јонатан схвати да је његов отац наумио да убије Давида.
34 Јонатан бесно устаде од стола. Ништа није јео тог другог дана Младине јер се бринуо за Давида, кога је Саул нагрдио.
35 Ујутру изађе Јонатан у поље као што се договорио са Давидом. Уз њега је био млад момак.
36 Он рече свом момку: „Трчи да ми нађеш стреле које ћу одапнути.” Момак отрча, а он пусти стрелу преко њега.
37 Кад је момак дошао до места које је Јонатан гађао, викну Јонатан момку говорећи: „Зар није стрела даље напред?”
38 Још довикну Јонатан момку: „Брже! Пожури! Не стој!” Јонатанов момак подиже стрелу и донесе је свом господару.
39 Момак није ништа приметио, само су Јонатан и Давид знали о чему се ради.
40 Јонатан предаде своје оружје момку и рече му: „Иди, однеси у град.”
41 Кад је момак отишао, Давид изађе са јужне стране. Паде ничице на земљу и поклони се три пута. Потом се изљубише и заплакаше обојица, а нарочито Давид.
42 Тада Јонатан рече Давиду: „Иди с миром као што смо се заклели Господу и казали: ‘Господ нека је сведок између мене и тебе и између мојих синова и твојих синова довека.’”