1 Samuel 2
1 Тада се Ана помоли говорећи: „Весели се, срце моје, у Господу, снага моја уздиже се ка Господу. Отварају се уста моја на непријатеље моје јер се радујем помоћи твојој.
2 Нико није свет као што је Господ, јер нема другог осим тебе, нема стене као што је Бог наш.
3 Не говорите много хвалисавих речи и нека не излазе речи охоле из уста ваших, јер је Бог – Господ који све зна и он процењује дела.
4 Лук се ломи јунацима, а изнемогли добијају снагу.
5 Који су били сити унајмљују се за хлеб, а ко је гладовао, не гладује више. Нероткиња рађа седам пута, а богата синовима малакса.
6 Господ даје смрт и живот, одводи у шеол и изводи оданде.
7 Господ чини сиромашним или богатим, обара и уздиже.
8 Сиромаха подиже из праха и убогог извади из буњишта да их посади са кнезовима и да им одреди почасна места. Господњи су темељи земље, на њима је поставио свет.
9 Сачуваће кораке праведника својих, а неваљалци ће пропасти у мраку. Не побеђује човек својом снагом.
10 Сатреће се они који се супротстављају Господу, загрмеће на њих с неба. Господ ће судити до крајева земље. Даће снагу цару своме и узвисиће моћ помазаника свога.”
11 Потом се Елкана врати својој кући у Рамат. Дечак је служио Господу под надзором свештеника Илија.
12 Синови Илијеви били су демонизовани и нису се држали Господа
13 ни свештеничких права према народу. Кад је неко приносио жртву, долазио је свештеников момак док се кувало месо са трокраком виљушком у руци.
14 Њом би забадао у котлић или лонац, у таву или чинију, и што год би се наболо на виљушку узимао би свештеник за себе. То су чинили свим Израиљцима који би долазили у Силом.
15 Чак и пре него што би се запалио лој долазио би свештеников момак и говорио човеку који је приносио жртву: „Дај месо да испечем свештенику! Он неће од тебе кувано месо него сирово.”
16 Ако би му тада човек одговорио: „Нека се прво спали лој, па онда узми шта ти душа жели”, овај би рекао: „Не, него дај одмах! Ако нећеш да даш, узећу силом!”
17 Грех тих младића био је велик пред Господом јер они нису марили за жртву Господу.
18 Самуило је служио пред Господом још као дете у оплећку ланеном.
19 Мати његова му је кројила мали плашт и доносила му сваке године кад је долазила с мужем својим да принесу годишњу жртву.
20 Тада би Илије благосиљао Елкану и жену његову и говорио: „Нека ти Господ да пород од те жене уместо овог кога је она измолила од Господа.” Потом су одлазили у своје место.
21 Господ се сети Ане. Она је остајала трудна и родила је три сина и две ћерке. Дечак Самуило је растао пред Господом.
22 Илије је био веома стар, али је чуо шта су радили синови његови целом Израиљу и како су спавали са женама које су се окупљале пред вратима шатора сведочанства.
23 Он им рече: „Зашто то радите? Слушам лоше о вама од целог овог народа.
24 Немојте, синови моји! Није добро то што чујем. Саблажњујете народ Господњи.
25 Кад човек сагреши човеку, Бог ће пресудити. Међутим, ако човек сагреши Господу, ко ће се заузети за њега?” Они не послушаше речи оца свога јер је Господ био одлучио да их убије.
26 Дечак Самуило је растао и био је мио и Господу и људима.
27 Потом дође човек Божји Илију и рече му: „Овако говори Господ: ‘Ја сам се објавио дому оца твога док су били у Египту у фараоновој кући.
28 Изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештенике, да прилазе мом жртвенику, да пале тамјан и да носе оплећак преда мном. Предадох дому оца твога све жртве паљенице синова Израиљевих.
29 Зашто скрнавите жртву моју и принос мој које сам вам заповедио у пребивалишту свом? Зашто пазиш синове своје више него мене? Гојите се најбољим деловима приноса народа мога Израиља!’
30 Зато Господ, Бог Израиљев, говори: ‘Заиста сам био рекао да ће дом твој и дом оца твога служити преда мном довека.’ Међутим, сада говори Господ: ‘То је сада далеко од мене. Поштоваћу оне који мене поштују, а они који ме презиру биће презрени.
31 Гле, иду дани кад ћу одсећи мишицу твоју и мишицу дома оца твога, тако да неће бити старца у дому твоме.
32 Гледаћеш непријатеља у светилишту, у свему што је било дато Израиљу и неће бити старца у дому твом довека.
33 Нећу све истребити код жртвеника мога да би ти очи венуле а душа се жалостила. Сви из дома твога изгинуће кад одрасту.
34 Ово ће ти бити знак који ће доћи на оба сина твоја, Офнија и Финеса: истог дана погинуће обојица.
35 Себи ћу поставити верног свештеника. Он ће радити по мом срцу и по мојој вољи. Сазидаћу му чврст дом и он ће стално ићи пред помазаником мојим.
36 Ко остане од дома твога, доћи ће да му се поклони и да измоли новчић или комад хлеба. Тада ће казати: Прими ме у неку службу свештеничку да имам парче хлеба.’”