1 Samuel 19
1 Саул је говорио свом сину Јонатану и свим слугама својим да намерава да убије Давида. Међутим, Саулов син Јонатан веома је волео Давида.
2 Јонатан јави Давиду и рече му: „Саул, отац мој, гледа да те убије. Чувај се. Сутра ујутру остани у скровишту и сакриј се.
3 Ја ћу изаћи и стајаћу уз свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу о теби са оцем својим и шта дознам јавићу ти.”
4 Јонатан је говорио своме оцу Саулу похвално о Давиду. Овако му је рекао: „Нека се цар не огреши о слугу свога Давида. Он теби није ништа скривио, а оно што је урадио користило је теби.
5 Ставио је живот на коцку и убио је Филистејца. Тако је Господ дао спасење велико целом Израиљу. Ти си то гледао и радовао си се. Зашто би се огрешио о крв невину и убио Давида низашто?”
6 Саул послуша Јонатана и закле се Саул: „Нека је жив Господ, неће погинути.”
7 Тада Јонатан дозва Давида и све му исприча. Потом Јонатан доведе Давида Саулу, коме је служио као и раније.
8 Рат изби поново. Давид изађе да се бори против Филистејаца. Он их тако порази да су бежали пред њим.
9 Потом Саула нападе зли дух Господњи. Он је седео у кући, држао је копље у руци, а Давид је руком свирао харфицу.
10 Саул хтеде да својим копљем прикује Давида о зид, али се овај измаче Саулу и копље удари у зид. Давид побеже и избави се те ноћи.
11 Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају, а ујутру да га убију. Међутим, Давидова жена Михала му то јави и рече: „Ако ноћас не спасеш главу, сутра ћеш бити мртав.”
12 Тада Михала спусти Давида кроз прозор. Он побеже и спасе се.
13 Михала узе кип, стави га у постељу и прекри покривачем од козје длаке. Затим прекри покривачем.
14 Кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: „Болестан је.”
15 Саул врати људе да виде Давида и рече: „Донесите ми га и у постељи, да га убијем.”
16 Кад дођоше људи, гле, кип у постељи са покривачем од козје длаке преко главе!
17 Саул рече Михали: „Зашто си ме тако преварила и пустила мога непријатеља да побегне и да се тако спасе?” Михала одговори Саулу: „Он ми је рекао: ‘Пусти ме, зашто да те убијем?’”
18 Тако Давид побеже и спасе се. Он оде Самуилу у Раму и исприча му све шта му је радио Саул. Потом одоше он и Самуило и настанише се у Најоту.
19 Тада јавише Саулу и рекоше: „Ено Давида у Најоту крај Раме.”
20 Саул посла људе да ухвате Давида. Кад они видеше групу пророка како пророкује, а Самуило испред њих, обузе дух Божји и Саулове људе, па су и они пророковали.
21 Кад су то јавили Саулу, он посла друге људе, али су и они пророковали. Саул трећи пут посла људе, али су и они пророковали.
22 Тада и он пође у Раму и кад дође на велики студенац у Сокоту, запита говорећи: „Где су Самуило и Давид?” Неко одговори: „Ено их у Најоту крај Раме.”
23 Он пође у Најот крај Раме. Међутим, и на њега сиђе дух Божји, тако да је пророковао док не дође у Најот крај Раме.
24 Он свуче своју одећу и пророкова пред Самуилом. Цео дан и целу ноћ лежао је наг. Зато се говори: „Је ли и Саул међу пророцима?”