1 Samuel 18
1 Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа приону за душу Давидову и Јонатан га заволе као душу своју.
2 Саул га тога дана узе к себи и не даде му да се врати кући оца свога.
3 Јонатан склопи савез с Давидом јер га заволе као душу своју.
4 Јонатан скиде огртач који је имао на себи и даде га Давиду, а такође и одору, мач свој, лук свој и појас свој.
5 Давид је ишао куд год га је Саул слао. Био је успешан и Саул га постави за заповедника. Волели су га и војници и слуге Саулове.
6 Кад су се враћали после Давидовог убиства Филистејца, излазиле су жене из сваког града израиљског певајући и играјући у сусрет цару Саулу с бубњевима и харфама, веселећи се.
7 Жене су плешући певале: „Саул поби своју хиљаду, Давид својих десет хиљада!”
8 Саул се веома разгневи јер му се нису свиделе речи. Он тада рече: „Давиду су дале десет хиљада, а мени хиљаду! Само му још треба царство!”
9 Од тог дана Саул је гледао Давида попреко.
10 Сутрадан нападе Саула зли дух Божји, тако да је беснео у кући. Давид је руком свирао харфицу као и ранијих дана, Саул је у руци држао копље.
11 Тада Саул баци копље говорећи: „Да прикујем Давида за зид!” Међутим, Давид се двапут измаче.
12 Саул се бојао Давида јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио.
13 Зато га Саул удаљи од себе и постави за заповедника над хиљаду људи. Тако је он предводио своје људе.
14 Давид је имао успеха у свим својим подухватима јер је Господ био с њим.
15 Кад је Саул видео да он има успеха, побоја се.
16 Сав Израиљ и Јуда волели су Давида јер их је предводио и враћао.
17 Потом Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти за жену своју старију ћерку Мераву, само ми буди храбар и води ратове Господње.” Саул је мислио: „Нећу ја да подигнем руку на њега, него нека се подигне рука филистејска.”
18 Давид одговори Саулу: „Ко сам ја? Какав ми је живот? Какав је род оца мога у Израиљу па да будем зет царев?”
19 Међутим, кад дође време да да Саулову ћерку Мераву Давиду, даде је за жену Адрилу Меолаћанину.
20 Саулова ћерка Михала заволела је Давида. Кад су то казали Саулу, обрадовао се.
21 Саул је мислио: „Даћу му је, али ће му она бити замка и рука филистејска дићи ће се на њега.” Саул рече Давиду: „С другом ћеш ми данас бити зет.”
22 Тада Саул заповеди слугама својим овако: „Разговарајте с Давидом тајно и реците му: ‘Ево, омилио си се цару и све слуге његове те воле. Буди царев зет.’”
23 Слуге Саулове рекоше то Давиду, а Давид рече: „Мислите ли ви да је лако бити царев зет? Ја сам сиромашан и неважан човек.”
24 Слуге Саулове јавише Саулу: „То је рекао Давид.”
25 Саул им рече: „Овако кажите Давиду: ‘Цар не тражи свадбени дар, него сто обрезака филистејских, да се тако цар освети непријатељима својим.’” Саул је мислио да ће Давид пасти у руке филистејске.
26 Слуге његове саопштише те речи Давиду и он пристаде да буде царев зет. Пре него што је истекао рок,
27 Давид устаде и оде са својим људима и поубија двеста Филистејаца. Донесе обреске њихове и даде их цару и преброја да би постао царев зет. Тада му Саул даде своју ћерку Михалу за жену.
28 Саул виде и схвати да је Господ с Давидом, а Михала је волела Давида.
29 Саул се још више уплаши Давида, тако да Саул постаде заувек непријатељ Давиду.
30 Вође филистејске су нападале, али кад год би нападале, Давид је био успешнији од свих слугу Саулових. Тако му је име постало славно.