1 Samuel 16
1 Тада Господ рече Самуилу: „Докле ћеш туговати за Саулом кад сам га ја одбацио да царује над Израиљем? Напуни рог свој уљем и пођи на пут! Шаљем те Јесеју Витлејемцу јер сам међу његовим синовима изабрао себи цара.”
2 Самуило одговори: „Како да идем? Ако чује Саул, убиће ме.” Господ му рече: „Узми са собом јуницу и реци: ‘Дошао сам да принесем жртву Господу.’
3 Позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога кога ти кажем.”
4 Самуило учини како му је Господ казао. Кад је дошао у Витлејем, старешине градске се уплашише. Изађоше пред њега и запиташе: „Долазиш ли у добру?”
5 Он одговори: „У добру! Дошао сам да жртвујем Господу. Освештајте се и дођите са мном на жртву.” Он освешта Јесеја и његове синове и позва их на жртву.
6 Кад дођоше, он угледа Елијава и помисли: „Сигурно овде пред Господом стоји помазаник његов.”
7 Међутим, Господ рече Самуилу: „Не гледај спољашњост ни висину његову, јер сам га одбацио. Људи не виде. Људи гледају спољашњост, а Господ гледа срце.”
8 Јесеј позва Авинадава и постави га пред Самуила. Овај рече: „Ни њега није изабрао Господ.”
9 Потом Јесеј приведе Саму, а он рече: „Ни њега није изабрао Господ.”
10 Јесеј доведе седам синова својих пред Самуила, а Самуило рече Јесеју: „Није ове изабрао Господ.”
11 Потом рече Самуило Јесеју: „Јесу ли ту сви момци?” Он одговори: „Остао је још најмлађи. Он чува овце.” Самуило рече Јесеју: „Пошаљи да га доведу. Нећемо сести за сто док он не дође.”
12 Он посла по њега и доведоше га. Био је румен, јасних очију и лепог стаса. Господ рече Самуилу: „Устани, помажи га, он је!”
13 Самуило узе рог са уљем и помаза га усред браће његове. Тада сиђе дух Господњи на Давида тог дана. Потом Самуило устаде и оде у Раму.
14 Дух Господњи одступи од Саула и поче га опседати зао дух послан од Господа.
15 Слуге Саулове му рекоше: „Ево, опседа те зли дух од Бога.
16 Нека господар наш заповеди слугама које су пред њим да нађу човека који уме да свира харфицу. Кад те нападне зли дух Божји, нека засвира руком својом и биће ти боље.”
17 Саул рече слугама својим: „Потражите човека који уме добро да свира харфицу.”
18 Један од слугу проговори и рече: „Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца који зна да свира. Он је и јунак, борац, речит је и наочит. Господ је с њим.”
19 Тада Саул посла гласнике к Јесеју и поручи му: „Пошаљи ми сина свога Давида, који је код оваца.”
20 Јесеј узе магарца и спреми хлеба, мешину вина и једно јаре и посла их Саулу по свом сину Давиду.
21 Давид дође к Саулу и стаде пред њега. Овом се он свиде веома и постаде му штитоноша.
22 Саул посла Јесеју поруку: „Нека Давид остане код мене у служби јер сам задовољан.”
23 Кад би дух Божји, опседао Саула, Давид би узео харфицу и свирао руком својом. Тада би лакнуло Саулу и било му је боље јер би зао дух одлазио од њега.