1 Kings 18
1 После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: „Иди, покажи се Ахаву јер хоћу да пустим кишу на земљу.”
2 Илија пође да се покаже Ахаву. У Самарији је владала велика глад.
3 Тада Ахав дозва управитеља двора његовог Авдију. Авдија је имао велики страх од Господа.
4 Кад је Језавеља убијала пророке Господње, узе Авдија сто пророка и сакри их по педесет у једну пећину. Он их је снабдевао храном и водом.
5 Ахав рече Авдији: „Хајде, обићи ћемо све изворе и потоке. Можда ћемо наћи траву да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не би угинула стока.”
6 Они поделише земљу коју ће претражити. Ахав оде сам једним путем, а Авдија оде сам другим путем.
7 Док је Авдија путовао, гле, срете га Илија. Он га познаде, паде ничице и рече: „Јеси ли ти то, господару мој Илија?”
8 Он му одговори: „Ја сам. Иди и кажи господару свом: ‘Ево Илије!’”
9 Он рече: „Шта сам згрешио па да предаш слугу свога у руке Ахаву да ме погуби?
10 Тако жив био Господ, Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже. Они рекоше: ‘Нема га.’ Тада он закле царство и народ да те нису нашли.
11 Сад ти кажеш: ‘Иди господару свом и кажи му: Ево Илије.’
12 Кад ја одем од тебе, дух Господњи ће те однети не знам куда, па кад ја одем Ахаву и јавим му, а он те не нађе, мене ће убити. Слуга твој се боји Господа од младости своје.
13 Зар није казано господару мом шта сам учинио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Како сам сакрио сто пророка Господњих, по педесет у једну пећину и снабдевао их храном и водом.
14 А сада ти кажеш: ‘Иди и кажи господару свом: Ево Илије.’ Он ће ме убити!”
15 Илија одговори: „Тако да је жив Господ над војскама пред којим сам стајао, данас ћу му се показати!”
16 Тада отиде Авдија пред Ахава и исприча му. Онда Ахав пође у сусрет Илији.
17 Кад Ахав угледа Илију, рече му Ахав: „Је ли ти доносиш несрећу Израиљу?”
18 Он му одговори: „Нисам ја донео несрећу Израиљу, него ти и дом оца твога јер сте одбацили заповести Господње и пошли сте за Валом.
19 Сад пошаљи да се саберу к мени сав Израиљ на Кармилску гору и четири стотине педесет Валових пророка и четири стотине Астартиних пророка који једу за столом Језавељиним.”
20 Ахав посла к свим синовима Израиљевим, а сабра и оне пророке на Кармилску гору.
21 Тада приступи Илија свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ – Бог, пођите за њим. Ако је Вал, идите за њим.” Народ му не одговори ништа.
22 Тада Илија рече народу: „Ја сам остао једини пророк Господњи, а пророка Валових има четири стотине педесет.
23 Дајте нам два јунца и нека они изаберу једног, нека га исеку на комаде и ставе на дрва, али нека не принесу огањ. Ја ћу припремити другог јунца и ставићу га на дрва и нећу принети огањ.
24 Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње. Бог који одговори огњем – прави је Бог!” Сав народ одговори и рече: „Право је рекао!”
25 Потом рече Илија пророцима Валовим: „Изаберите себи једног јунца и прво га ви припремите јер вас је више. Призовите имена богова ваших, али не приносите огањ.”
26 Они узеше јунца који им припаде, припремише га и узвикиваху име Валово од јутра до подне говорећи: „Вале, услиши нас!” Никакав глас ни одговор не дођоше. Затим су скакали око жртвеника који су направили.
27 Кад је било подне, Илија им се наруга говорећи: „Вичите јаче јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет, или је на путу, или можда спава, па нека се буди!”
28 Они повикаше још јаче. По свом обичају, парали су се ножевима и шиљцима док их крв не обли.
29 Кад је прошло подне, падоше у бунило, а кад дође време да се принесе жртва, не беше никаквог гласа, никаквог одговора и никаквог услишења.
30 Тада Илија рече свем народу: „Приђите к мени.” Сав народ му приђе. Онда он поправи разваљени жртвеник Господњи.
31 Потом Илија узе дванаест каменова према броју племена синова Јаковљевих, којем је дошла реч Господња која говори: „Израиљ ће бити име твоје.”
32 Од тих каменова направи жртвеник имену Господњем и ископа опкоп толико широк да би стале две мере жита.
33 Потом наређа дрва, исече јунца на делове и стави на дрва.
34 Затим рече: „Наспите четири ведра воде и излијте на жртву и на дрва.” Он опет рече: „И други пут.” Они учинише и други пут. Он рече: „И трећи пут.” Они учинише и трећи пут.
35 Вода је текла око жртвеника и опкоп се напуни водом.
36 Кад је дошло време да се принесе жртва, приступи пророк Илија и узвикну: „Господе, Боже Авраамов, Исаков и Израиљев! Нека данас схвате да си ти Бог у Израиљу, да сам ја слуга твој и да сам по твојој речи учинио све ово.
37 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би разумео овај народ да си ти, Господе, Бог који обраћаш срца њихова!”
38 Тада паде огањ Господњи, спали жртву паљеницу, дрва, каменове и прах и исуши воду у опкопу.
39 Кад то виде сав народ, паде ничице на лице своје и повика: „Господ је Бог! Господ је Бог!”
40 Тада им Илија рече: „Похватајте пророке Валове, нека ниједан не побегне!” Они их похваташе, Илија их одведе на поток Кисон и тамо их покла.
41 Потом Илија рече Ахаву: „Иди горе, једи и пиј јер чујем хујање кише.”
42 Ахав оде горе да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармила. Саже се према земљи и стави лице своје међу колена.
43 Тада рече своме слуги: „Успни се и погледај према мору.” Он се попе, погледа и рече: „Нема ничег.” Он му рече: „Врати се седам пута.”
44 Кад је био седми пут, он рече: „Ено, диже се с мора облачић, мали као људска шака.” Тада му он рече: „Иди, кажи Ахаву: ‘Упрегни и силази да те не ухвати пљусак!’”
45 Уто се небо замрачи од облака и олује и паде јак пљусак. Ахав се попе на кола и оде у Језраел.
46 Рука Господња се спусти на Илију, он опаса своја бедра и отрча пред Ахавом до Језраела.