1 Kings 17
1 Потом рече Ахаву Илија Тесвићанин из Галада: „Тако да је жив Господ, Бог Израиљев, ком сам служио, наредних година неће бити росе ни кише док ја не кажем.”
2 Затим му дође реч Господња говорећи:
3 „Иди одавде, пођи на исток и сакриј се код потока Хората према Јордану.
4 Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.”
5 Он оде, поступи по речи Господњој и настани се код потока Хората према Јордану.
6 Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутру и хлеб и месо увече, а пио је из потока.
7 После извесног времена поток пресуши јер није било кише у земљи.
8 Тада му дође реч Господња говорећи:
9 „Устани, иди у Сарепту сидонску и тамо остани. Ето, заповедио сам онде жени удовици да те храни.”
10 Тада он устаде и оде у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, гле, жена удовица је тамо скупљала дрва. Он је позва и рече јој: „Донеси ми мало воде у крчагу да попијем.”
11 Кад она пође, он јој викну и рече: „Донеси ми и мало хлеба.”
12 Она одговори: „Тако да је жив Господ, Бог твој, немам ништа печено, само шаку брашна у чинији и мало уља у крчагу. Ево, скупљам дрва да одем и да то спремим себи и сину свом да поједемо и да умремо.”
13 Тада јој Илија рече: „Не бој се. Иди припреми као што си казала. Међутим, најпре умеси мени погачу од тога и донеси ми, а после припреми себи и сину свом.
14 Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Брашно из чиније неће нестати, нити ће се крчаг с уљем испразнити до дана када Господ не пусти кишу на земљу.’”
15 Она оде и учини како је рекао Илија. Јели су доста времена он и дом њен.
16 Брашно из чиније није нестало, нити се уље из крчага испразнило, као што рече Господ преко Илије.
17 После тога разболе се син жене чија је била кућа. Болест је била тешка, тако да он испусти душу.
18 Тада она рече Илији: „Шта ја имам с тобом, човече Божји? Дошао си к мени да ме подсетиш на грех мој и да ми усмртиш сина!”
19 Он јој одговори: „Дај ми сина свог.” Тада га узе из њеног наручја, однесе га у горњу собу, у којој је становао, и положи га на кревет свој.
20 Потом завапи Господу и рече: „Господе, Боже мој! Зар ћеш заиста тако уцвелити удовицу код које сам гост да јој усмртиш сина?”
21 Онда се три пута прући над дечаком и завапи Господу говорећи: „Господе, Боже мој, врати у дечака душу његову!”
22 Господ услиши глас Илијин и врати се у дечака душа његова, тако да оживе.
23 Илија узе дечака, снесе га из горње собе у кућу и даде га мајци његовој. Тада рече Илија: „Погледај, жив је твој син!”
24 Онда жена рече Илији: „Сада знам да си ти човек Божји и да је реч Господња истинита у устима твојим!”