1 Kings 13
1 Потом човек Божји по речи Господњој дође из Јудеје у Ветиљ. Јеровоам је стајао крај жртвеника и кадио је.
2 Тада онај по речи Господњој повика према жртвенику: „Жртвениче! Жртвениче! Овако говори Господ: ‘Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија. Он ће на теби клати свештенике узвишења који каде по теби и спалиће људске кости на теби.’”
3 У тај дан он начини знак и рече: „Ово је знак да је Господ рекао: ‘Ето, жртвеник ће се распасти и просуће се пепео који је на њему.’”
4 Кад је цар чуо речи човека Божјег које је довикнуо жртвенику ветиљском, пружи руку своју са жртвеника и рече: „Држите га!” Међутим, рука коју је пружио према њему осуши се, тако да није могао да је врати.
5 Жртвеник се распаде и пепео се просу са жртвеника, како је као знак наговестио човек Божји речју Господњом.
6 Тада се цар обрати човеку Божјем и рече: „Замоли Господа, Бога свога, да се смилује на мене да ми се врати рука.” Човек Божји се помоли Господу и врати се рука цару као што је била раније.
7 Онда цар рече човеку Божјем: „Пођи са мном у кућу моју да се окрепиш и да те наградим.”
8 Међутим, човек Божји рече цару: „И да ми даш пола дома свога, не бих пошао с тобом, нити бих јео хлеб, нити бих воду пио у овом месту.
9 Овако ми је заповеђено речју Господњом, која рече: ‘Не једи хлеб, не пиј воде, нити се враћај путем којим си дошао!’”
10 Тако он оде другим путем и не врати се путем којим је дошао у Ветиљ.
11 У Ветиљу је живео један стар пророк. Његов син дође и исприча му све шта је учинио човек Божји онај дан у Ветиљу и речи које је упутио цару исприча оцу свом.
12 Отац их упита: „Којим путем је отишао?” Синови показаше пут којим је отишао човек Божји који је дошао из Јудеје.
13 Тада он рече синовима својим: „Припремите ми магарца.” Они му припремише магарца и он седе на њега.
14 Он пође за човеком Божјим, нађе га како седи под храстом и упита га: „Јеси ли ти човек Божји који је дошао из Јудеје?” Он одговори: „Ја сам.”
15 Овај му рече: „Хајде са мном кући да једеш.”
16 Он одговори: „Не могу да се вратим с тобом, ни да идем с тобом, ни да једем хлеб, ни да пијем воду с тобом у овом месту.
17 Реч Господња ми саопшти: ‘Не једи хлеб, не пиј воде тамо и не враћај се путем којим си дошао!’”
18 Овај му рече: „И ја сам пророк као и ти. Анђео ми, Божјом речи, каза: ‘Поведи га са собом кући својој да једе хлеб и да пије воду.’” Овај га је слагао.
19 Он се врати с њим, поједе хлеб и попи воду.
20 Док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је вратио.
21 Он повика човеку Божјем који је дошао из Јудеје и рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што ниси послушао заповест Господњу и сачувао заповест коју ти је наредио Господ, Бог твој,
22 него си се вратио, јео хлеб и пио воду на месту за које ти је речено: Не једи хлеб и не пиј воду, зато тело твоје неће лећи у гроб отаца твојих.’”
23 Пошто је овај јео и пио, он припреми магарца пророку којег је вратио.
24 Он оде, али га срете лав и усмрти га. Тело његово је лежало на путу, магарац је стајао крај њега, а и лав је стајао покрај тела.
25 Људи су пролазили и видели су тело како лежи на путу и лава како стоји крај тела. Они отидоше и јавише у граду у ком је живео стари пророк.
26 Кад је то чуо пророк који га је вратио с пута, рече: „То је човек Божји. Није послушао реч Господњу и зато га је Господ предао лаву, који га је растргао и убио по речи Господњој коју му је рекао.”
27 Он рече синовима својим говорећи: „Припремите ми магарца.” Они га припремише.
28 Он одјаха, нађе тело испружено на путу и магарца и лава како стоје крај тела. Лав није прождрао тело, нити је растргао магарца.
29 Пророк подиже тело човека Божјег, стави га на магарца и понесе натраг. Стари пророк дође у град, ожали га и сахрани.
30 Тело стави у свој гроб плачући: „Ех, брате мој!”
31 Кад га је сахранио, он рече синовима својим говорећи: „Кад умрем, сахраните ме у исти гроб у ком је сахрањен човек Божји. Уз његове кости ставите и моје кости.
32 Сигурно ће се обистинити реч коју је он казао по заповести Господњој против жртвеника у Ветиљу и против свих светилишта на узвишењима у градовима самаријским.”
33 Ни после ових речи Јеровоам се не врати са свог погрешног пута. Опет постави припросте људе за свештенике на узвишењима. Ко је хтео, на њега је стављао руку и постављао за свештеника на узвишењима.
34 Због тог греха истреби се дом Јеровоамов и нестаде га са земље.