1 Corinthians 2
1 И кад сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам високим говором или мудрошћу објавим сведочанство Божје.
2 Јер сам одлучио да међу вама знам само Исуса Христа – и то распетога.
3 И пред вама сам се појавио у слабости, и у страху, и у великом трепету,
4 те мој говор и моја проповед не беше у наговорљивим речима људске мудрости, него у доказивању Духа и силе,
5 да се ваша вера не оснива на људској мудрости, него на Божјој сили.
6 Мудрост пак говоримо међу савршенима, али не мудрост овога света, нити владара овога света који пропадају,
7 него говоримо Божју мудрост у тајни, скривену мудрост, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу,
8 коју ниједан од владара овога света није упознао; јер да су је упознали, не би распели Господа славе.
9 Него проповедамо као што је написано: „Што око не виде и ухо не чу, и у људско срце не дође, то уготови Бог онима који га љубе.”
10 А нама је Бог открио посредством Духа; јер Дух испитује све, и дубине Божје.
11 Јер ко од људи зна шта је у човеку сем човековог духа који је у њему? Тако исто нико – сем Духа Божјега – не зна шта је у Богу.
12 Ми пак нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао.
13 Па и то не говоримо речима наученим од људске мудрости, него речима наученим од Духа, тумачећи оно што је духовно духовним људима.
14 А земаљски човек не прима што је од Божјег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна зато што о томе треба на духован начин расуђивати.
15 Духовни човек пак расуђује о свему, а њега нико не просуђује.
16 Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов.