1 Corinthians 13
1 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а љубави немам, онда сам метал који звучи и чинеле које одјекују.
2 И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру, тако да премештам горе, а љубави немам, ништа сам.
3 И ако хранећи сиромахе разделим све своје имање и ако предам своје тело – да будем спаљен, а љубави немам, ништа ми не користи.
4 Љубав дуго трпи, љубав је добра, она не завиди, љубав се не хвали, не надима се,
5 не понаша се непристојно, не тражи своје, не љути се, не урачунава зло,
6 не радује се неправди, али се радује са истином;
7 она све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8 Љубав не престаје никада. Ако је дар пророштва – биће окончан, ако је дар језика – престаће, ако је знање – нестаће.
9 Јер делимично сазнајемо и делимично пророкујемо;
10 кад пак дође оно савршено, престаће оно делимично.
11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, закључивао сам као дете. А кад сам постао човек, престао сам с детињаријама.
12 Јер сад гледамо као помоћу огледала – у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сад сазнајем делимично, а онда ћу сазнати потпуно, као што сам и сам потпуно познат.
13 Сад пак остаје вера, нада, љубав, ово троје; а љубав је међу њима највећа.