1 Chronicles 17
1 Кад се Давид настанио у свом двору, рече пророку Натану: „Ево, ја живим у кући од кедровине, а ковчег савеза Господњег под прекривачима.”
2 Тада Натан рече Давиду: „Ради шта ти је у срцу јер је Бог с тобом.”
3 Међутим, те ноћи дође реч Божја Натану говорећи:
4 „Иди и кажи Давиду, слуги мом: ‘Овако говори Господ: Нећеш ми ти саградити храм да пребивам у њему.
5 Нисам пребивао у храму откад сам извео Израиљ до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од пребивалишта до пребивалишта.
6 Кад сам ишао свуда с целим Израиљем, јесам ли једну реч рекао неком од судија Израиљевих којима сам заповедио да напасају народ мој и казао: Зашто ми не саградите храм од кедровине?’
7 Зато сад овако кажи Давиду, слуги мом: ‘Овако говори Господ Саваот: Узео сам те из тора, од оваца, да будеш вођа Израиљу, народу моме.
8 Био сам с тобом куда год си ишао и истребио сам све непријатеље твоје пред тобом. Твоје име сам ставио међу најславнија на земљи.
9 Одредићу место народу свом Израиљу, посадићу га да живи тамо да се не узнемирава. Неће га више мучити зликовци као пре,
10 кад сам постављао судије над народом мојим Израиљем. Покорићу све непријатеље своје и кажем ти да ће ти Господ сазидати храм.
11 Кад се наврше дани твоји и одеш оцима својим, подићи ћу потомка твог после тебе који ће бити између синова твојих и утврдићу царство његово.
12 Он ће ми сазидати храм и учврстићу престо његов довека.
13 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Милост своју нећу уконити од њега као што сам уклонио од твога претходника.
14 Утврдићу га у храму свом и у царству свом довека и престо његов стајаће довека.’”
15 Натан пренесе Давиду све ове речи и цело виђење.
16 Тада дође цар Давид, стаде пред Господа и рече: „Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој да ме довде доведеш?
17 И то је, Боже, мало у очима твојим него си обећао дому слуге твога будуће дане. Погледао си ме као славног човека, Господе Боже.
18 Шта још да ти говори Давид о слави слуге твога? Ти знаш слугу свога!
19 Господе, због слуге свога и по срцу свом чинио си све велике ствари и јавио величину своју.
20 Господе! Нема таквог као што си ти и нема Бога осим тебе по свему што чусмо ушима својим.
21 Који од народа је као народ твој Израиљ? Због њега је Бог дошао да га сакупи да му буде народ, да стекне име великим и страшним чудесима и да изгониш народе пред народом својим којег си избавио из Египта.
22 Учинио си народ свој Израиљ народом својим довека, а ти си им, Господе, Бог.
23 Сад, Господе, нека се испуни заувек обећање које си дао слуги своме и дому његовом и учини како си рекао.
24 Нека оно буде чврсто да се велича име твоје довека и да се говори: ‘Господ Саваот је Бог Израиљев, Бог у Израиљу’, а дом слуге твога Давида нека стоји чврсто пред тобом.
25 Ти си, Боже мој, објавио слуги свом да ћеш му сазидати дом. Зато се слуга твој усуди да ти се помоли.
26 Тако, Господе, ти си Бог и обећао си слуги твом такво добро.
27 Сад те молим, благослови дом слуге свог да буде пред тобом довека. Шта ти, Господе, благословиш, биће благословено довека.”