1Ponovo sam digao pogled i ugledao svitak koji leti!
2Anđeo me upitao: »Što vidiš?« »Vidim svitak koji leti«, rekao sam, »deset metara dugačak i pet metara širok .«
3A on mi je rekao: »Na svitku je zapisano prokletstvo koje će doći na cijelu ovu zemlju. Jer, dosad, tko god je krao, nije bio kažnjen, i tko god se lažno zaklinjao, nije bio kažnjen.
4‘Ja sam poslao to prokletstvo’, kaže BOG Svevladar, ‘i ono će ući u kuću kradljivca i u kuću onoga tko se lažno zaklinje mojim imenom. Ostat će u toj kući i uništiti je, zajedno sa svom drvenom i kamenom građom.’«
5Tada mi je prišao anđeo, koji je sa mnom razgovarao, i rekao: »Pogledaj i vidi što to dolazi.«
6Pitao sam: »Što je to?« Odgovorio je: »To je mjerna košara .« I dodao: »Puna je krivnje ljudi u cijeloj ovoj zemlji«.
7Zatim se s košare digao olovni poklopac, a unutra je sjedila žena!
8Anđeo je rekao: »Žena predstavlja zlo«. Gurnuo je ženu natrag u košaru i ponovo stavio olovni poklopac.
9Tada sam digao pogled i vidio dvije žene. Imale su krila poput rodinih. Dolazile su prema nama, pa su s vjetrom u krilima podigle košaru, i odnoseći je, odletjele u zrak.
10»Kamo je nose?« pitao sam anđela koji je sa mnom razgovarao.
11Odgovorio je: »U zemlju Babiloniju, da sagrade hram za ženu. Kad završe hram, postavit će je ondje na postolje.«