1»Ako se želiš vratiti, Izraele, vrati se meni«, rekao je BOG. »Odbacite svoje odvratne idole, i više nemojte od mene odlutati.
2Tada ćete moći prisezati vjerno i pravedno, iskreno se zaklinjati BOGOM. Tada će narodi biti blagoslovljeni i svi će me slaviti i hvaliti.«
3A ovako BOG govori ljudima Jude i Jeruzalema: »Preorite svoje neobrađene njive i ne bacajte sjeme među trnje.
4Predajte se BOGU, svoja srca promijenite. Inače, moj će gnjev na vas planuti, Judejci i jeruzalemski građani! Poput vatre će se proširiti, nitko ga neće moći ugasiti, zbog svega zla što ste počinili.«
5BOG kaže da Judi i Jeruzalemu objavite ovu poruku: »Po cijeloj zemlji u rogove zatrubite! Vičite iz svega glasa i pozivajte: ‘Okupite se! Bježimo u utvrđene gradove!
6Podignite zastavu da upućuje prema Sionu, bez oklijevanja u zaklon bježite.’ Jer, nesreću vam donosim sa sjevera, strašnu propast i razaranje.«
7Lav je izašao iz svog brloga, krenuo je razarač naroda. Napustio je svoj dom da vam zemlju opustoši. Gradovi će vam u ruševinama ležati, opustjeli.
8Obucite crninu i glasno naričite: »Bog se još uvijek ljuti na nas!«
9»Toga dana«, rekao je BOG, »svu hrabrost izgubit će kralj i poglavari, užasnut će se svećenici, zgroziti proroci.«
10Tada sam rekao: »Ali, Gospodaru BOŽE, prevario si ljude Jude i Jeruzalema! Rekao si im: ‘Imat ćete mir’, a sad im je mač pod grlom.«
11U to vrijeme, narodu Jude i Jeruzalema bit će rečeno: »Vruć vjetar puše s brdskih goleti, obrušava se iz pustinje na moj narod. Nije to ugodan vjetar što osvježava, niti onaj što zrnje od pljeve pročišćava.
12Taj vjetar puno je jači i dolazi kad mu ja kažem. A sad ću izreći presudu protiv njih.«
13Eno ih, nadiru kao oblaci, bojna kola su im kao vihor. Konji su im brži od orlova. Propast ćemo! Teško nama!
14Narode Jeruzalema, spasi se! Očisti svoje srce od svakog zla, ne smišljaj više opake planove.
15Glasnik nosi zlokobnu poruku iz Dana, i s efrajimskih brda stižu loše vijesti:
16»Reci svima da dolaze, obznani u Jeruzalemu: ‘Neprijatelji nadiru iz daleke zemlje, dižu bojni poklič na judejske gradove.
17Okružili su Jeruzalem kao čuvari što budno paze na polja pred žetvu. Jer, Jeruzalem se protiv mene pobunio pa ga sad napadaju neprijatelji.’« Tako mi je rekao BOG.
18»Na sebe si nesreću navukla, svojim životom, svojim djelima. Tvoja te zloća dovela do gorke patnje, do boli koja prodire duboko u srce.«
19O, kakva tjeskoba, kakva tuga! Cijelog me svladala bol. Muči me strah i srce divlje lupa, ne mogu šutjeti jer čujem zvuk roga što vojsku zove u boj.
20Iza jedne nevolje već slijedi druga, cijela zemlja je opustošena. Moji šatori su srušeni u trenu, šatorska krila su zgažena na tlu.
21Dokad ću gledati ratne zastave i slušati zvuk roga što zove u bitku?
22»Moj narod je glup, mene ne poznaju. Kao budalasta djeca, ništa ne razumiju. Vješti su kad smišljaju zlo, a ne znaju činiti dobro«, kaže Bog.
23Gledao sam zemlju, bila je bezoblična i kaotična. I s neba je svaka svjetlost nestala.
24Gledao sam planine, podrhtavale su, brda su se tresla.
25Gledao sam, ali nije bilo ljudi i sve su ptice s neba odletjele.
26Gledao sam, plodna zemlja bila je pustinja, a svi njeni gradovi ležali su u ruševinama pred BOGOM i njegovim gnjevom.
27Jer, ovako kaže BOG: »Cijela zemlja bit će opustošena, ali ipak je neću potpuno uništiti.
28Tugovat će zemlja, potamnjet će nebo. Tako sam rekao i neću popustiti, odlučio sam, neću odustati.«
29Kad čuje zvuk konjanika i strijelaca, sav narod Jude dat će se u bijeg. Jedni će naći sklonište po spiljama, drugi se sakriti po šikarama, a neki bježeći popeti u brda. Svi će gradovi po Judi opustjeti, nitko više u njima neće živjeti.
30Što to radiš, Judo opustošena? Zašto se u crveno oblačiš i svoj zlatni nakit stavljaš? Zašto oči bojom ukrašavaš? Znaš da se uzalud uljepšavaš. Tvoji te ljubavnici sad preziru, žele te ubiti.
31Čujem urlik žene u trudovima, vrisak žene koja prvi put rađa. To je glas kćeri Sion , bori se za dah, za pomoć moli. Govori: »Jao, meni! Dolaze me ubiti!«