Genesis 32— SHP

¹I Jakov je otišao, a dok je bio na putu, došli su mu ususret Božji anđeli.

²Kad ih je ugledao, rekao je: »Ovo je Božji vojni tabor.« Zato je to mjesto nazvao Mahanaim .

³Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Ezavu, koji je bio u kraju Seiru, u zemlji Edom.

⁴Uputio ih je: Recite ovako mome gospodaru Ezavu: »Tvoj sluga Jakov kaže: ‘Živio sam kao stranac kod Labana i čekao ondje sve do sada.

⁵Imam goveda, magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje. Šaljem ti glasnike da te obavijeste, gospodaru, u nadi da ću steći tvoju naklonost’.«

⁶Glasnici su se vratili Jakovu i izvijestili ga: »Bili smo kod tvog brata Ezava i on ti dolazi ususret, a s njim i četiri stotine ljudi.«

⁷Jakov se ukočio od straha. Zatim je svoje ljude, sitnu stoku, krupnu stoku i deve podijelio u dva tabora.

⁸Mislio je: »Ako Ezav dođe do jedne skupine i napadne je, druga će pobjeći.«

⁹Tada se Jakov pomolio: »Bože moga djeda Abrahama, Bože moga oca Izaka, BOŽE koji si mi rekao: ‘Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini. Ja ću učiniti da ti bude dobro’,

¹⁰nisam dostojan sve ljubavi i vjernosti koje si iskazao svome slugi. Imao sam samo štap kad sam prešao preko rijeke Jordan, a sad su od mene nastala dva tabora.

¹¹Molim te, spasi me od mog brata Ezava jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i djecu.

¹²A ti si rekao: ‘Znaj da ću učiniti da ti ide dobro i dati ti mnogo potomaka, kao bezbroj zrnaca morskog pijeska.’«

¹³Jakov je ondje prenoćio pa od onoga što je imao sa sobom pripremio dar za Ezava:

¹⁴200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova,

¹⁵30 deva s njihovim mladuncima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca.

¹⁶Zatim ih je povjerio svojim slugama, svakom zasebno stado, i rekao im: »Idite preda mnom i napravite razmak između svakog stada.«

¹⁷Slugu je na čelu uputio: »Kad te moj brat Ezav sretne i upita: ‘Čiji si i kamo ideš? Čija je to stoka pred tobom?’,

¹⁸ti odgovori: ‘Pripada tvome slugi Jakovu. To je dar koji šalje mome gospodaru Ezavu. A on, evo, dolazi za nama.’«

¹⁹Zatim je uputio drugog i trećeg slugu, i tako sve koji su pratili stada: »I vi to isto recite Ezavu kad ga sretnete.

²⁰I pazite da kažete: ‘Evo, tvoj sluga Jakov dolazi za nama.’« Jer, Jakov je mislio: »Primirit ću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe pa, kad se kasnije sretnemo, možda će me lijepo primiti.«

²¹Tako je Jakov poslao dar Ezavu, a te je noći ostao u taboru.

²²Tijekom noći Jakov je ustao i poslao obje svoje žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova da prijeđu potok Jabok preko gaza.

²³Nakon što je njih poslao preko potoka, poslao je preko i svu svoju imovinu.

²⁴Tako je Jakov ostao sam, ali se pojavio neki čovjek i hrvao se s njim do svanuća.

²⁵Kad je čovjek vidio da ga ne može pobijediti, dok su se hrvali, udario ga je u zglob kuka i iščašio mu kuk.

²⁶Zatim je rekao Jakovu: »Pusti me jer već sviće dan.« No Jakov odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.«

²⁷Čovjek ga upita: »Kako se zoveš?« On odgovori: »Jakov.«

²⁸»Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael «, rekao je, »jer si se borio s Bogom i s ljudima, i pobijedio.«

²⁹Jakov je rekao: »Molim te, reci mi svoje ime.« Ali on odgovori: »Zašto me pitaš za ime?« I zatim je ondje blagoslovio Jakova.

³⁰Jakov je to mjesto nazvao Penuel , Rekao je: »Vidio sam Boga licem u lice, a život mi je bio pošteđen.«

³¹Kad je otišao iz Penuela, iznad njega je granulo sunce, a on je hramao zbog povrijeđenog kuka.

³²Zato Izraelci ni danas ne jedu mišić koji povezuje zglob kuka jer tu je Jakov bio udaren.