Bible

1 Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio. 2 Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra 3 i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim. 4 Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.« 5 »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?« 6 »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham. 7 »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. 8 Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!« 9 Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se. 10 Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju , u Nahorov grad. 11 Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode. 12 Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru. 13 Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. 14 Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’ — neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.« 15 I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. 16 Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica — još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. 17 Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.« 18 »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. 19 Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. 20 I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve. 21 Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. 22 Kad su se deve napojile, dao joj je mali nosni prsten od zlata i dvije poveće zlatne narukvice. 23 Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?« 24 Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«, 25 pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.« 26 Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, 27 i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« 28 Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome. 29 Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru 30 jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora. 31 I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.« 32 Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge. 33 Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.« A Laban je rekao: »Reci.« 34 On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. 35 BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca, 36 a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima. 37 Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, 38 nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ 39 Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ 40 Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. 41 Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’ 42 Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. 43 Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, 44 meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve« — neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ 45 I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ 46 Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve. 47 Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke 48 i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina. 49 A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.« 50 »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. 51 Evo Rebeke pred tobom — uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.« 52 Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje. 53 Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove. 54 Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.« 55 Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.« 56 No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.« 57 Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« 58 Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: »Želim.« 59 Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. 60 Nad Rebekom su izgovorili blagoslov: »Sestro naša, neka od tebe poteknu tisuće tisuća, neka tvoji potomci zaposjednu gradove svojih neprijatelja.« 61 Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem. 62 Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. 63 Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao , podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju. 64 I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve 65 i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?« »To je moj gospodar«, odgovori sluga. Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se. 66 Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. 67 Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.