1 Samuel 23— SHP

¹Ljudi su dojavili Davidu: »Filistejci su napali Keilu i otimaju žito na gumnima .«

²Zato je David pitao BOGA: »Trebam li krenuti u napad na Filistejce?« BOG mu je odgovorio: »Kreni! Napadni Filistejce i oslobodi Keilu.«

³No ljudi su govorili Davidu: »Naši su ljudi u strahu, čak i ovdje u Judi. Što će tek biti ako krenemo u Keilu protiv vojske Filistejaca spremnih na borbu.«

⁴David je ponovo pitao BOGA, a BOG mu je odgovorio: »Kreni dolje u Keilu! Pomoći ću ti da nadjačaš Filistejce.«

⁵David je sa svojim ljudima otišao u Keilu i napao Filistejce. Oduzeo im je stoku i nanio težak poraz. Tako je David oslobodio stanovnike Keile.

⁶Abjatar, Ahimelekov sin, pobjegao je kod Davida i ostao s njim u Keili, a sa sobom je donio i svećenički prsluk.

⁷Šaulu su dojavili da je David u Keili. Šaul je rekao: »Bog mi ga predaje. Zarobio je samog sebe kad je ušao u grad okružen zidinama, s vratima i željeznim zasunima.«

⁸Šaul je cijelu svoju vojsku pozvao u borbu. Namjeravao je krenuti na Keilu te opkoliti Davida i njegove ljude.

⁹David je doznao za Šaulov plan. Stoga je rekao svećeniku Abjataru: »Donesi svećenički prsluk!«

¹⁰Molio je: »O BOŽE Izraelov! Tvoj je sluga čuo da Šaul namjerava doći u Keilu i zbog mene uništiti grad.

¹¹Hoće li me građani Keile predati njemu? Hoće li Šaul doći, kao što je čuo tvoj sluga? O BOŽE Izraelov, molim te reci svome slugi.« BOG mu je odgovorio: »Šaul će doći.«

¹²David je ponovo pitao: »Hoće li građani Keile predati mene i moje ljude Šaulu?« A BOG je odgovorio: »Hoće.«

¹³Tada su David i njegovi ljudi, njih šestotinjak, napustili grad Keilu. U stalnom pokretu, išli su od jednog mjesta do drugog. Kad je Šaulu dojavljeno da je David pobjegao iz Keile, odustao je od pohoda.

¹⁴David je boravio u pustinjskim skrovištima i planinama pustinje Zif. Šaul ga je tražio danima, ali Bog mu nije prepuštao Davida.

¹⁵David je bio u Horeši, u pustinji Zif. Znao je da ga Šaul traži kako bi ga ubio.

¹⁶No Šaulov sin Jonatan otišao je k Davidu u Horešu i osnažio njegovu vjeru u Boga.

¹⁷»Ne boj se!« rekao mu je. »Moj otac Šaul neće ti uspjeti nauditi. Bit ćeš kralj Izraela, a ja ću biti odmah do tebe. To zna čak i moj otac Šaul.«

¹⁸Obojica su se zaklela pred BOGOM. David je ostao u Horeši, a Jonatan se vratio kući.

¹⁹Neki ljudi iz Zifa otišli su k Šaulu u Gibeu. Rekli su mu: »David se skriva u našem kraju, u skrovištima Horeše, na brdu Hakila, južno od Ješimona.

²⁰Zato, kralju, siđi k nama kad god zaželiš. Mi ćemo ti ga predati.«

²¹»Neka vas BOG blagoslovi«, odgovorio je Šaul, »zbog vaše brige za mene.

²²Idite i saznajte još o Davidu. Otkrijte gdje se kreće i tko ga je vidio. Kažu da je veoma lukav i spretan.

²³Otkrijte sva njegova skrovišta. Vratite se k meni s pouzdanim informacijama. Tada ću poći s vama. Ako je David u tome kraju, naći ću ga makar ga tražio po svim rodovima u Judi.«

²⁴Tako su se ljudi vratili u Zif prije Šaula. David i njegovi pristaše tada su bili u pustinji Maon, u Arabi, južno od Ješimona.

²⁵Šaul i njegovi ljudi krenuli su za njim u potragu, no Davidu su to dojavili. Sklonio se na stijenu u pustinji Maon. Dočuvši to, Šaul se uputio za Davidom.

²⁶On se kretao jednom stranom planine, a David i njegovi ljudi drugom stranom, nastojeći pobjeći. No Šaul i njegovi ljudi stezali su obruč oko Davida.

²⁷Tada je k Šaulu stigao glasnik: »Dođi brzo! Filistejci napadaju zemlju.«

²⁸Šaul je zaustavio potragu za Davidom i krenuo na Filistejce. Zato ljudi to mjesto nazivaju Stijena razlaza .

²⁹David je otišao iz tog kraja. Nastavio se skrivati u području En Gedija.