Malachi 1
1 Osuda Gospodnja Izrćlu preko Malahije.
2 ”Ljubim vas”, veli Gospodin. A vi pitate: “Kako nas to ljubiš?” “Nije li Ezav Jakovljev brat?”, govori Gospodin. “Ali sam ljubio Jakova
3 i mrzio sam Ezava. Opustio sam njegove gore. Njegovu baštinu predao sam čagljevima pustinjskim.”
4 Kada govori Edom: “Naša je zemlja opustošena, ali ćemo opet sagraditi ruševine”, ovako veli Gospodin nad vojskama: Neka oni grade, ali ću ja porušiti. Oni će se zvati “zemlja zločina” i “narod na koji se gnjevi Gospodin dovijeka”.
5 Kad vaše oči to ugledaju, reći ćete: “Velik je Gospodin izvan Izrćlovih granica.”
6 ”Sin poštuje svog oca i sluga gospodara. Ako sam ja otac, gdje je moja čast? Ako sam gospodar, gdje je strah od mene?, veli Gospodin nad vojskama vama, svećenici, koji sramotite moje ime. Pitate: Kako smo mi to sramotili tvoje ime?
7 Prinosite nečisto jelo na mom žrtveniku i još pitate: Kako smo te oskvrnuli? Što pod tim mislite: Stol je Gospodnji preziran.
8 Kad donosite slijepo živinče na žrtvu, nije li to dosta zlo? Kad prinosite hromo ili bolesno, nije li to dosta zlo? Prinesi ga svom namjesniku; hoće li se on obradovati tomu i milostivo te primiti?”, veli Gospodin nad vojskama.\
9 ”Zato umilostivite Boga, da nas milostivo primi! Iz vaše ruke tako mu je davano. Može li on tada biti milostiv prema vama?”, govori Gospodin nad vojskama.
10 ”Tko je među vama koji bi zatvorio vrata i zapalio oganj na mom žrtveniku ni za što? Niste mi mili”, veli Gospodin nad vojskama, “i ne mogu primiti žrtve iz vaše ruke.”
11 ”Jer od istoka sunčeva do zapada veliko će biti moje ime među narodima, i posvuda će se žrtvovati mojemu imenu i prinosit će se čisti prinos. Jer će veliko biti moje ime među narodima”, veli Gospodin nad vojskama.
12 ”A vi ga oskvrnjujete kad govorite: Stol je Gospodnji onečišćen i što dolazi s njega, prezreno je.
13 Govorite: Kolika muka! i raspirujete njegov oganj”, govori Gospodin nad vojskama. “Prinosite ugrabljeno ili hromo i bolesno kao žrtvu. Zar da to s odobravanjem primam iz vaše ruke?”, govori Gospodin.
14 ”Proklet varalica, koji ima u svom stadu muško živinče i, premda ga je zavjetovao Svemogućemu, ipak žrtvuje samo loše! Jer sam ja veliki kralj”, govori Gospodin nad vojskama, “i moje je ime strašno među neznabožačkim narodima.”