Luke 15
1 Svi carinici i grješnici približavali su se k njemu da ga slušaju.
2 Na to su farizeji i pismoznanci mrmljali i govorili: “Ovaj prima grješnike i jede s njima.”
3 Tada im kaza ovu prispodobu:
4 ”Ako jedan od vas ima sto ovaca i jednu od njih izgubi, ne ostavi li devedeset i devet u pustinji i ne ide li za izgubljenom, dok je ne nađe?
5 Kad je nađe, uzme je pun radosti na svoja ramena.
6 I kad dođe kući, sazove svoje prijatelje i susjede i govori im: Radujte se sa mnom! Nađoh svoju ovcu koja je bila izgubljena.
7 Kažem vam: Isto će tako biti na nebu veća radost zbog jednoga jedinoga grješnika koji se obrati, negoli zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju obraćenja.
8 Ili kad koja žena ima deset drahma i izgubi jednu; ne upali li tada svjetiljku, ne pomete li kuću i ne traži li brižljivo, dok ne nađe drahmu?\
9 Kad nađe drahmu, sazove svoje prijateljice i susjede i govori: Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu koja je bila izgubljena.
10 Isto tako, kažem vam, bit će kod Božjih anđela radost zbog jednoga grješnika koji se obrati.”
11 Tada nastavi: “Jedan je čovjek imao dva sina.
12 Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi dio od imanja što mi pripada. On im dakle podijeli imanje.
13 Nekoliko dana poslije mlađi sin pokupi sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu svoje imanje živeći raspušteno.
14 Kad je sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on zapade u oskudicu.
15 Tada ode i najmi se kod nekoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u svoja polja da čuva svinje.
16 Rado bi bio utišao svoju glad mahunama što su ih jele svinje; ali mu ih nitko nije davao.\
17 Tada dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u mojega oca ima kruha u izobilju, a ja ovdje umirem od gladi!
18 Ustat ću, poći ću k svome ocu i kazat ću mu: Oče, sagriješih nebu i tebi!
19 Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom; primi me kao jednoga od svojih najamnika!\
20 Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga.
21 A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi; nisam više dostojan zvati se tvojim sinom.\
22 A otac zapovjedi svojim slugama: Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge!
23 Onda dovedite ugojeno tele i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se.
24 Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se. I stadoše držati radosnu gozbu.\
25 Njegov stariji sin bio je upravo u polju. Kad dođe i približi se kući, začu glazbu i ples.
26 Dozva jednoga od slugu i zapita što je to?
27 Tvoj brat je došao, odgovori mu on. I otac je tvoj dao zaklati ugojeno tele, jer je opet dobio zdrava sina.
28 Tada se on razljuti i ne htjede ući. Njegov otac izađe i stade ga nagovarati.
29 A on odvrati ocu: Već ti tolike godine služim, i nikada još ne prekrših tvoje zapovijedi. A meni još nikada nisi dao jareta da se proveselim sa svojim prijateljima.
30 A sad, kad dođe taj tvoj sin, koji ti je imanje prosuo s bludnicama, dao si mu zaklati ugojeno tele.
31 On mu odvrati: Sine, ti si uvijek sa mnom, i sve je moje tvoje.
32 A trebalo je održati radosnu gozbu i proveseliti se, jer ovaj je tvoj brat bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se.” \