Bible

1 Nato posla Jošua, Nunov sin, potajno iz Šitima dva čovjeka kao uhode s uputom: “Idite, pogledajte zemlju, osobito Jerihon!” Oni ođoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće. 2 I kad se javilo kralju u Jerihonu: “Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi od sinova Izrćlovih da uhode zemlju”, 3 posla kralj u Jerihon k Rahabi i poruči: “Izvedi van ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli uhoditi svu zemlju!” \ 4 Ali žena uze oba čovjeka i sakri ih. Onda odvrati: “Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su bili. 5 Kad su se gradska vrata pred mrak zatvarala, ljudi odoše. Ne znam kamo odoše. Idite brzo za njima jer ih još možete stići.” 6 A ona ih je bila izvela na krov i sakrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu. 7 I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše kad su vani bili ljudi što su išli za njima. 8 Još prije nego su oni bili zaspali, uziđe ona k njima na krov 9 i reče ljudima: “Znam da vam je Gospodin dao zemlju; strah nas je spopao pred vama i svi stanovnici zemlje dršću pred vama.\ 10 Jer čusmo da je Gospodin osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad iziđoste iz Egipta, i što učiniste s dva amorejska kralja s one strane Jordana, od Sihona i Oga, koje pobiste. 11 Kad to čusmo, klonu naše srce i nitko više nema srčanosti pred vama. Jer Gospodin, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji. 12 A sada mi se zakunite Gospodinom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro mojoj obitelji i dajte mi siguran znak 13 da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju majku, moju braću i sestre i sve njihove, i da ćete nas izbaviti od smrti.” 14 Ljudi joj obećaše: “Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospodin da zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost.” 15 Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu. Jer je naime njezina kuća bila prizidana uz gradski zid, stanovala je ona na gradskom zidu. 16 Ona im još reče: “Idite u goru, da ne naiđe na vas potjera, i tamo se krijte tri dana, dok se potjera ne vrati; onda možete ići svojim putem.” \ 17 A ljudi joj rekoše: “Mi ćemo ispuniti tu zakletvu kojom si nas zaklela. 18 A ti, kad dođemo u zemlju, priveži ovu crvenu vrpcu na prozor kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u kući svojega oca, majku i braću i svu svoju rodbinu! 19 Tko onda iziđe na cestu kroz vrata tvoje kuće, sam je odgovoran za svoj život, a mi nismo krivi. Ali tko bude s tobom u kući, za njegov život smo mi odgovorni, ako ga tko rukom dotakne. 20 Ali ako ti izdaš našu stvar, tada smo slobodni od zakletve kojom si nas zaklela.” 21 A ona odvrati: “Kako rekoste, tako neka bude!” Tada ih pusti van, i oni se udaljiše. A ona priveza crvenu vrpcu za prozor. 22 Oni se dakle zaputiše i stigoše u goru gdje ostadoše tri dana, dok se potjera ne vrati. Tražila ih je potjera po svim putovima, ali ih ne nađe. 23 Tako se zaputiše kući ona dva čovjeka, siđoše s gore, prijeđoše i dođoše k Jošui, Nunovu sinu. Pripovjediše mu sve što im se dogodilo. 24 I rekoše Jošui: “Gospodin je svu zemlju dao u naše ruke. Jer svi su nas se stanovnici uplašili.”