1Dina, koju je Lea rodila Jakovu, izađe jednoga dana da gleda kćeri te zemlje.
2A ugleda je Šekem, sin Hivijca Hamora, kneza te zemlje, i ugrabi je i silova je.
3I prionu njegovo srce za kćer Jakovljevu Dinu; on zavolje djevojku pa joj se udvarao.\
4Zato zamoli Šekem svog oca Hamora: “Zaprosi mi tu djevojku, da mi bude žena!”
5I Jakov dozna da je oskvrnjena njegova kći Dina. Ali jer su sinovi njegovi bili u polju kod stoke, on je šutio dok se oni ne vrate.
6Otac Šekemov dođe dakle k Jakovu da s njim porazgovara.
7Kad Jakovljevi sinovi dođoše kući iz polja i čuše što se dogodilo, muka bi ljudima i vrlo se razgnjeviše; jer onaj nanese veliku sramotu Izrćlu time što oskvrnu Jakovljevu kćer. Tako se što nije smjelo dogoditi. \
8Hamor im predloži ovo: “Srce mojega sina Šekema prionu za vašu kćer. Pa dajte mu je za ženu!
9Sprijateljite se s nama! Kćeri udajite za nas i našim se ženite!
10Prebivajte kod nas. Zemlja neka vam stoji otvorena! Ostanite ovdje, idite slobodno po njoj i naselite se u njoj!”
11Dalje reče Šekem njezinu ocu i braći: “Da bih ipak našao milost u vašim očima, što zatražite od mene dat ću vam.
12Zaištite od mene koliko god hoćete otkupa i ženidbenih darova, ja ću vam dati što vi od mene zahtijevate. Samo mi dajte djevojku za ženu!”
13Tada Jakovljevi sinovi dadoše Šekemu i njegovu ocu Hamoru lukav odgovor, a rekoše tako jer onaj oskvrnu njihovu sestru Dinu.
14Oni im, naime, rekoše: “Ne možemo na to pristati da sestru svoja damo čovjeku koji nije obrezan; jer je to nas sramota.\
15Mi možemo ispuniti vašu želju samo pod uvjetom da se sve muško u vas da obrezati.
16Onda ćemo vam davati svoje kćeri i uzimati sebi vaše kćeri i prebivati kod vas i postati s vama jedan narod.
17Ako li ne ćete pristati na naš prijedlog, da se date obrezati, onda ćemo uzeti svoju kćer i otići.”
18Njihov se prijedlog svidje Hamoru i Šekemu, sinu Hamorovu.
19I mladi se čovjek nije skanjivao da prijedlog izvrši; jer je volio Jakovljevu kćer i bio je najugledniji u svoj svojoj kući. \
20I otidoše Hamor i njegov sin Šekem ka gradskim vratima i rekoše ljudima svojega grada:
21”Ovi su ljudi miroljubivi prema nama. Pa neka ostanu i stanuju u zemlji i neka slobodno idu po njoj. Zemlja ima na sve strane dosta prostora za njih. Njihove kćeri uzimat ćemo sebi za žene i davat ćemo im za to svoje kćeri.
22A ljudi će pristati da se nastane među nama i da postanu s nama jedan narod samo pod uvjetom da se među nama sve što je muško da obrezati, kao što su oni sami obrezani.
23Njihova stada i njihovo imanje i sva njihova goveda? ne će li nam onda dobro doći? Udovoljimo im dakle, da ostanu i nastane se kod nas!”
24I poslušaše Hamora i njegova sina Šekema svi koji izađoše na gradska vrata. Svi muževi, svi što izađoše na gradska vrata, dadoše se obrezati.
25A treći dan, kad su oni ležali u groznici od rane, uzeše oba Jakovljeva sina, Šimun i Levi, braća Dinina, svaki svoj mač, navališe na grad koji nije ništa zlo slutio i poubijaše sve muževe.
26Ubiše i Hamora i sina mu Šekema mačem, uzeše Dinu iz kuće Šekemove i otiđoše.
27Ostali sinovi Jakovljevi navališe na pobijene i oplijeniše grad, jer oskvrnuše njihovu sestru.
28Uzeše njihove ovce, goveda i magarce, sve što je bilo u gradu i u polju.
29Sve njihovo imanje i svu njihovu djecu i žene pohvataše i odvedoše i ugrabiše sve što je bilo u kućama.
30Ali Jakov reče Šimunu i Leviju: “Baciste me u nesreću, jer me omraženim učiniste stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perižanima. Ja imam samo malo ljudi. Ako se oni dignu na me, ubit će me i onda sam propao, ja i moja kuća.”
31A oni odgovoriše: “A je li on smio postupati s našom sestrom kao s kakvom bludnicom?”