1Poslije toga pribavi sebi Abšalom kolâ i konjâ i pedeset ljudi koji su trčali pred njim.
2Rano ujutro stajao bi Abšalom na putu kraj vrata. Svakoga koji je imao parnicu i koji je htio ići kralju na sud, Abšalom bi dozvao k sebi i upitao: “Iz kojega si grada?”
3Kad bi onaj tada odgovorio: “Sluga je tvoj iz toga i toga Izrćlova plemena”, tada bi mu Abšalom rekao: “Eto, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema tko saslušati kod kralja.”
4Abšalom bi mu još rekao: “O, kad bi se mene postavilo za suca u zemlji! Svaki koji ima parnicu ili kakav pravni posao mogao bi doći k meni. Ja bih mu već pribavio njegovo pravo.”
5I kad bi mu tko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku te bi ga privukao k sebi i poljubio ga.
6Tako je činio Abšalom sa svim Izrćlcima koji su dolazili kralju da im sudi. Tako je primamljivao Abšalom srca Izrćlovih ljudi.
7Kad prođu četiri godine, reče Abšalom kralju: “Htio bih otići i u Hebronu izvršiti svoj zavjet što sam ga učinio Gospodinu.
8Jer kad sam boravio u Gešuru u Aramu, učini tvoj sluga ovaj zavjet: Ako da Gospodin da se vratim u Jeruzalem, prinijet ću Gospodinu žrtvu.”
9Kralj mu odgovori: “Idi s mirom!” I Abšalom se zaputi i ode u Hebron.
10Posla tajne glasnike svim Izrćlovim plemenima i poruči im: “čim čujete da su trube zatrubile, povičite: Abšalom je kralj u Hebronu!”
11S Abšalomom ode i dvjesta ljudi iz Jeruzalema, koji su bili pozvani i koji su bezazleno pošli, a da nisu ništa znali.
12Abšalom dade dovesti na prinošenje žrtava i Gilonjanina Ahitofela, Davidova savjetnika, iz njegova grada Gilona. Tako dobi buna na snazi, i sve se više ljudi priključivalo Abšalomu.
13Tada stiže k Davidu glasnik i javi mu: “Srca Izrćlaca pristadoše uz Abšaloma.”
14Nato David zapovjedi svim svojim slugama koji su bili kod njega u Jeruzalemu: “Ustajte! Bježimo! Jer inače ne ćemo pobjeći od Abšaloma. Brže se spremite za put! Inače će on pohitati i dostići će nas, oborit će nas, oborit će na nas zlo i udarit će grad oštricom mača.”
15Sluge kraljeve odgovoriše kralju: “Sve će biti upravo onako kako želi gospodar i kralj! Mi smo tvoji pokorni sluge.”
16Tako ode kralj i sav dvor za njim. Samo kralj ostavi deset žena i priležnica, da čuvaju palaču.
17Kralj dakle ode i svi ljudi za njim. Kod posljednje se kuće zaustaviše.
18Svi njegovi sluge prođoše pokraj njega. Svi Kerećani i Pelećani, svi Gićani, šest stotina ljudi, koji su bili pošli za njim iz Gata, prođoše pokraj njega.
19Itaju Gićaninu kralj reče: “Zašto ćeš i ti ići s nama? Vrati se i ostani kod kralja! Pa ti si stranac i sam si prognan iz svoje domovine.
20Jučer si došao, a danas da te uzmem da se s nama potucaš i ne znaš kamo ja idem? Vrati se i odvedi natrag svoje zemljake! Zdravo i sretno!”
21Ali Itaj odvrati kralju: “Tako živ bio Gospodin, i tako živ bio moj gospodar i kralj! Ondje gdje bude moj Gospodin i kralj, bilo na smrt ili na život, bit će i tvoj sluga!”
22Tada reče David Itaju: “Dobro, prođi.” I tako prođe Itaj Gićanin sa svim svojim ljudima i sa svom pratnjom što je bila s njim.
23Sve je pučanstvo plakalo iza glasa dok su svi ljudi prolazili. Nato prijeđe kralj preko potoka Kidrona, a i sav narod prijeđe prema pustinji.
24Sadok je bio kod njega sa svim levitima što su nosili kovčeg zavjeta Božjega. Oni spustiše kovčeg Božji, i Ebjatar je žrtvovao sve dok sav narod nije izišao iz grada.
25Potom kralj reče Sadoku: “Nosi kovčeg Božji natrag u grad! Ako nađem milost u očima Gospodnjim, on će me dovesti natrag, i dat će mi da opet vidim njega i njegov stan.
26Ako rekne: Nisi mi po volji, ja se podvrgavam. Neka učini sa mnom što mu se čini dobro!”
27Tada reče kralj svećeniku Sadoku i ovo: “Ti to razumiješ, vrati se u grad s dva vaša sina: tvoj sin Ahimaas i Jonatan, Ebjatarov sin!
28Evo, ja ću čekati na gazovima pustinje dok ne dođe vaš glasnik i ne donese mi vijest.”
29Tada Sadok i Ebjatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jeruzalem i ostadoše tamo.
30A David se penjao uz Maslinsku goru. Plačući i pokrivene glave išao je gore. Bos je hodao otamo. I svi ljudi koji su bili s njim pokrili su svoje glave. Jednako plačući, penjali su se gore.
31Kad javiše Davidu da je Ahitofel među buntovnicima kod Abšaloma, David povika: “O Gospodine, obezumi Ahitofelov savjet!?”
32Kad je David bio došao na vrh gore, gdje je bio običaj častiti Boga, susretne ga iznenada Arčanin Hušaj razdrte haljine i glave posute prahom.
33David mu reče: “Ako pođeš sa mnom, samo si mi na teret.
34Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: Sluga sam tvoj, kralju; kako sam prije bio sluga tvojemu ocu, tako sam sada sluga tebi!? onda možeš razbiti savjet Ahitofelov.\
35I svećenici Sadok i Ebjatar bit će tamo s tobom. Sve što čuješ iz kraljeve palače, priopći svećenicima Sadoku i Ebjataru!
36Oni imaju tamo kod sebe svoja dva sina: Ahimaasa, Sadokova sina, i Jonatana, Ebjatarova sina. Po njima mi javljajte sve što čujete!”
37I tako ode Davidov prijatelj Hušaj u grad, kad je Abšalom upravo ušao u Jeruzalem.