2 Samuel 2
1 Nato upita David Gospodina: “Moram li otići u koji Judin grad?” Gospodin mu odgovori: “Otiđi!” David dalje upita: “Kamo da odem?” Odgovori mu: “U Hebron.”
2 David ode onamo sa svoje dvije žene, Ahinoamom iz Jizreela i Abigajilom, Nabalovom ženom, iz Karmela.
3 I vojnike, koji su bili s njim, pusti da idu s njim, svakoga sa svojom obitelji. Oni se nastaniše u gradovima Hebrona.
4 Tada dođoše Judeji i pomazaše ondje Davida za kralja nad kućom Judinom. I kad javiše Davidu: “Ljudi od Jabeša u Gileadu pokopaše Šaula”,
5 posla David poslanike k ljudima od Jabeša u Gileadu i poruči im: “Da ste blagoslovljeni od Gospodina što Šaulu, svom gospodaru, iskazaste tu ljubav i pokopaste ga!
6 Pa neka Gospodin iskaže i vama ljubav i vjernost! A i ja ću vam iskazati dobru uslugu, jer ste to učinili.
7 A sada budite srčani i pokažite se kao hrabri ljudi; jer Šaul, vaš gospodar, jest doduše mrtav, ali zato je Judino pleme pomazalo mene za svojega kralja.” \
8 Abner, Nerov sin, vojskovođa Šaulov, uze Išbaala, Šaulova sina, odvede ga u Mahanajim
9 i učini ga kraljem nad Gileadom, Ašeranima, Jizreelom, Efrajimom, Benjaminom i svim Izrćlom.
10 Išbaal, Šaulov sin, imao je četrdeset godina kad je postao kralj nad Izrćlom. Vladao je samo dvije godine. Uz Davida pristajalo je samo Judino pleme,
11 a David je bio kralj u Hebronu nad Judinim plemenom sedam godina i šest mjeseci.
12 Iz Mahanajima iziđe Abner, Nerov sin, s ljudima Išbaala, Šaulova sina, u Gibeon.
13 I iziđoše Joab, Sarvijin sin, i ljudi Davidovi. Sretoše se kod jezera u Gibeonu. Jedni se utaboriše s ove strane, drugi s one strane jezera.
14 Tada doviknu Abner Joabu: “Neka se momci poigraju boja pred nama!” Joab odgovori: “Neka se pokažu!”
15 Postaviše se i stupiše jedni prema drugima: dvanćst od Benjamina, od strane Išbaala, Šaulova sina, i dvanćst od Davidovih ljudi.
16 Svaki uhvati drugoga za glavu i zari protivniku mač u bok. Tako popadaše svi zajedno. Zbog toga se prozva ono mjesto “Polje neprijateljâ.” Ono leži kod Gibeona.
17 I zametnu se onoga dana veoma žestok boj. Davidovi ljudi potukoše Abnera i Izrćlce.
18 Bila su ondje i tri Sarvijina sina, Joab, Abišaj i Asahel. Asahel je bio brzonog kao srna u polju.
19 I kad je Asahel potjerao Abnera, a da se nije osvrnuo ni desno ni lijevo od Abnera,
20 obazre se Abner i upita: “Jesi li Asahel?” On odgovori: “Ja sam.”
21 Tada ga zamoli Abner: “Osvrni se desno ili lijevo, uhvati jednoga od tih mladih ljudi i uzmi sebi odoru!” Ali Asahel ne htjede odstupiti od njega.
22 I Abner opet pozva Asahela: “Odstupi od mene! Zašto da te sastavim sa zemljom? Kako bih još mogao doći na oči tvojemu bratu Joabu?”
23 Ali on ne htjede odstupiti od njega. Tada mu Abner zari koplje u slabine, tako da je koplje izišlo nazad. On ondje pade i umre na mjestu. Svi koji dođoše na mjesto gdje pade i pogibe Asahel, ondje su se zaustavili.
24 Samo Joab i Abišaj potjeraše Abnera. Upravo zađe sunce kad stigoše do Gabaat-Ame, što leži prema Gebi na putu u pustinju Gibeon.
25 Tamo se skupiše Benjaminovi sinovi kod Abnera, svrstaše se u jednu četu i stadoše navrh jednoga brda.
26 I Abner doviknu Joabu: “Zar da mač vječno proždire? Ne vidiš li da će svršetak biti strašan? Zašto ne zapovjediš ljudima da se okane svoje braće.”
27 Joab odgovori: “Tako živ bio Bog, da ti nisi govorio, ljudi bi se još jutros bili povukli od proganjanja svoje braće.”
28 I zatrubi Joab u trubu. Odmah se zaustaviše svi ljudi, prestadoše dalje tjerati Izrćlce i prekinuše boj.
29 Abner i njegovi ljudi išli su preko jordanske ravnice cijele one noći, prijeđoše Jordan, prođoše sav Bet Horon i dođoše u Mahanajim.
30 Kad je Joab bio odustao od proganjanja Abnera i skupio svu četu, nije bilo od Davidovih ljudi devetnćst momaka, i Asahel.
31 Naprotiv su Davidovi momci pobili od Benjaminovih sinova i ostalih Abnerovih ljudi tri stotine i šezdeset momaka, koji izgiboše.
32 Asahela uzeše sa sobom i pokopaše ga u grobu njegova oca u Betlehemu. Joab i njegovi ljudi išli su cijele noći. Kad je osvanuo dan, bili su u Hebronu.