2 Samuel 16
1 David je bio upravo prekoračio vrh kad mu dođe ususret Siba, Meribaalov momak, s dva osedlana magarca. Oni su nosili dvjesta kruhova, sto suhih grozdova, sto korpa voća i mijeh vina.
2 Kralj upita Sibu: “Što ćeš s tim?” Siba odgovori: “Magarci su za kraljevu obitelj, da jaše, kruhovi i voće da momci jedu, a vino da piju oni koji se umore u pustinji.”
3 Kralj upita dalje: “Gdje je sin tvojega gospodara?” Siba odgovori kralju: “On je ostao u Jeruzalemu, jer je mislio: Danas će mi Izrćlova kuća vratiti kraljevstvo mojega oca.”
4 Tada reče kralj Sibi: “Tvoje neka bude sve što posjeduje Meribaal!” Siba odgovori: “Bacam se ničice. Našao sam milost u tvojim očima, gospodaru kralju!”
5 Kad je kralj David bio stigao u Bahurim, iziđe otamo čovjek od Šaulova roda, po imenu Šimej, Gerin sin; on se je približavao ružno psujući.\
6 Pritom je bacao kamenje na Davida i njegove sluge, na narod i ratnike s desne i s lijeve strane.
7 Ovako je psovao Šimej: “Odlazi, odlazi, ti krvopijo, ti ništarijo!
8 Sad donosi Gospodin na tebe krv Šaulove kuće, na čije si mjesto sebe učinio kraljem. Gospodin predaje kraljevstvo tvojemu sinu Abšalomu. Tebe je, eto, zadesila nesreća, jer si krvopija.”
9 Tada reče Abišaj, Sarvijin sin, kralju: “Zašto da psuje ovaj mrtvi pas mojega gospodara i kralja? Pusti me da mu skinem glavu!”
10 Ali mu kralj odvrati: “Što ja imam s vama, Sarvijini sinovi? Kad on tako psuje i Gospodin ga nadahnuo: Psuj Davida!, tko smije onda pitati: Zašto tako činiš?”.
11 Tada reče David Abišaju i svim svojim slugama: “Kad mi moj tjelesni sin radi o glavi, a kako ne će ovaj Benjaminov sin? Pustite ga neka psuje; jer mu je to udahnuo Gospodin.\
12 Možda pogleda Gospodin na moju nevolju i da mi Gospodin sreću za psovku kojom sam danas udaren.”
13 I tako je David sa svojim ljudima išao dalje. A Šimej je išao pokraj gore naprema njemu i jednako ga psovao, nabacivao se kamenjem na njega i zasipao ga prašinom.
14 Napokon dođe kralj, sa svim narodom koji ga je pratio, do cilja umoran. Tamo se odmori.
15 Međutim je Abšalom sa svim Izrćlcima bio stigao u Jeruzalem; Ahitofel ga je pratio. \
16 Kad Arčanin Hušaj, Davidov prijatelj, dođe k Abšalomu, povika Hušaj Abšalomu: “Živio kralj! Živio kralj!”
17 Abšalom odvrati Hušaju: “Je li to tvoja vjernost prema tvom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?”
18 A Hušaj odgovori Abšalomu: “Ne, nego koga Gospodin i narod i svi Izrćlci izabraše, njegov sam ja, i kod njega ću ostati.
19 I drugo: Kome da služim? Zar ne njegovu sinu? Kako sam služio tvojemu ocu, tako ću služiti i tebi.”
20 Kad je Abšalom zahtijevao od Ahitofela: “Dajte mi svoj savjet što da činimo”,
21 odgovori Ahitofel Abšalomu: “Uđi k priležnicama svog oca, što ih je ostavio da čuvaju palaču! Kad čuje sav Izrćl da si se posve zavadio sa svojim ocem, ohrabrit će se svi tvoji privrženici.”
22 I tako razapeše Abšalomu šator na krovu, i Abšalom uđe pred očima svega Izrćla k priležnicama svojega oca.
23 Savjet naime što bi ga dao Ahitofel, vrijedio je tada toliko kao da bi tko upitao Boga. Toliko je vrijedio svaki savjet Ahitofelov i Davidu i Abšalomu.